Šumadinka

УБ иограду 7. Н о в е м б р а 185 6.

ш-1ТМАдиштл, ЛИОТЂ ЗА шш £ шфп & ј т& УчредннкЂ и издавателћ Лгобомирљ sa. НенадовићЂ.

TF4 V Оваи листћ излази у ВторникЂ и Четвртакг на rio табака , а у Суботу на табаку. 11 /ћна му е за три »itc. 5, а за no.ia године lo. цванц. За or.iace'плаћа се одг прсте 5 краиц. за трипутЋ.

jV 114

Прстеит« Гоеподнна Жарковнћа. (Продужеио) 21. А да бм се о томђ ioiuttj болћ yBepio, заклшчи OHt, на едант. брежулакљ, кои е пред-t. нбимћ бмо и гуCTHMTb џбуновииа обрастао. узпети се, ct кога 6bi и Лгобибратића замакЂ и све шта се тамо догађа, добро видити siorao. Одавде донде nie било више одт. по сата. Онг» изабра згодно месташце, na извуче свои дурби n"fc. —- Виддо е прозоре отворене, вид1о е гди за дугачкимг> асталомг. седе гости задоволћни и весели, и нао да е садт> почувстиовао сву ругобу свога положан. Уморанљ, целми данх. и тамонамо трчагоћи. илонуо е од!> тежке врућине, и гладант. као курнкЋ. гледао е ohi > невесео са отрулогЋ грма издалека на дурбинт. ону гостбу, коа се нћгова зкала, ерг> се н!.говогђ прстена ради давала, уместо што 6 bi требало да се онђ тамо у ладу одмара , и ситђ са ооталимЂ своимђ гостима весели Ко може у оваквомљ нћговомт, станнз расположенЂ и равнодушанЂ бћ!ти? Баци на страну свон дурбинг., па убриса са угреднога образа сузу очаана. Онђ се закле у срцу свомђ^ да сђ ХристиномЂ и са целимЂ светомЂ ни!:аква саобраштад више имати неће. Закле се, да ће строжје у самоћи живити него што е досадЂ жив!о; да неће ничж бмти ; да ће свое задовоЂлство у томе само налазити, гнто ће несрећнимЂ бмти и остати. Наравно, да у овимђ заклетвама нћговима Hie бмло никаквогЂ логичногђ савеза: али се онђ овимђ одреченКмђ свега на свету, у овои дубодои тишини шуме осећао мирнимЂ и спокоинимђ. — Бмло му е као ономе. кои е горкомЂ судбиномЂ сђ едногЂ краа света на другји баченЂ дошао у манастирске зидине, и ту се свега лвно и вечито одриче. МирЂ и тишинаугагои около нћга владагоћа. кђ томе онаи сумрачакЂ густе шуме, vcnfe-

шно подћиствова на н].гову болну душу. Онђ е држао, да е овакво расположенћ слЈ.дство «илосоФичне нћгове решителности. „Та нека буде тако," рече онђ самЂ себи: .,та нека се едномЂ и н смиримЂ. Светв оваи Hie за мене, а иа ниcaMi. за светЂ." У оваквомЂ расположенго душе, очекивао е онђ на ономђ брежулвку вече. llo мраку, невиђенЂ и непознатЂ , науми да се кући ceoiofi врати. Господинђ ЖарковићЂ после тога исповедао одкривено, да е онђ за време оно, кое е у овои шјгмици до вечера провео, наивеће прЈнтности на свету уживао. Да не бм раи оваи, иои е самЂ себи CTBOpio, разоpio, уклони се онђ сђ оногђ места, сђ кога се Л го б ибратића добро и торжество прстена видити могло, и изабра друго место, сђ кога се една частхз долине видила; гледао е. како пепелнви облаци брегове прелазе. како в !орЂ прашиву у облаке диже и преко реке прегони, и како ласте са крилима воздухЂ просецао и у наивеће внсине узлећу. Како се смркло, а онђ поче кући враћати се. Но уеданпутЂ диже се страшна олуина. Мун1. су севале, као да е брдо оно сво у ватри горело, и за тимђ e тако ико грмило, да е човекЂ мислт, да се брда едно преко другогЂ валнго. СрећомЂ господиаЂ ЖарковићЂ знао е добро путЂ онаи; а и страовита непогода ова nieга ни наиманБ узнемирила, шта више саглашавала се савршено сђ н1зговомђ унутрашнБости. КадЂ е жестока мунн пламтеће облаке просецала; кадЂ е ветарЂ крозЂ планину страшно звиждао; и када е грмлавина тутнБИла, н1-.му се онда чинило, као да се справла гробЂ, кои ће све муке и неволћ прошлости добротворно опустошити. Али киша, кон се ако спустила била, принуди га, те се у едну сеоску колибу сврати. Газдарица га прими гостолгобиво и понуди га нјУостомђ вечеромЂ. — Онђ забора-