Šumadinka

707

битеЈна. Одт. 10. Септембра 1854. до 5. Фебруара 1855. године потоплћно е свега 70 .ial)iH, Линеиве лађе : „Паризг>", „Великш кназт> Константинг.", „Mapifl" и „Чесме" пале су на дно морско на страну, ла су испревртанКмтЈ топова и уобште цћле опреме нко «гптећене. „Храбрми" па и „Кулевзи". као и пароброди : „Владимирг>", Бесара6ifl", „ГроионосецЋ", „Одеса", „Крим^" и „Турокт." стое на дну мора уснравл!'.ни дубке. и бмће као употребителне одљ „Херзонеза" и други лађа наполћ извађене. О разлупанн) сћ барутомЋ остали. кое су не^потребителне. нису се могли сагласити , будући бм се тшме покрило дно морско cii ланцима. топовиа, ленгерима и другимђ тешкимт. предметима , чиме бм се доцпје бацанћ и извлаченћ ленгера на томе месту отешчало, —- „Таимст>" авли подг> 8. Новембром-f, сл1>дугоће : „Mbj смо добмли едну телеграфску депешу изђ Оч-се, да е кндзљ Вороицовљ 6 Новембра у 4 сата после подне умро.' Ф рлнцјск 1. У Паризу 11 Новембра. HafiHoeie вћсти изт> Париза задаш бригу, да последHj&iR военми поход-fa противљ Кабилје нјв имао очекиване повол1>не резултате . и да ће нуждна бмти една већа експедиц!а. Сагожена са францускомЂ племена бмла су у последнћ доба изложена честимт. нападаннма непокоренм племена. и она лрва претрпила су знатне штете. У Паризу 10. Новембра. Данаст> ће се држати у Сен-Клуду минисгерск1и савћттз. Говори се, да се царч> у последнћ време дко занима са планомљ о преустроенн) Алџира. Онг. е, као што се гласа, сг> Пелис1е,момг> , Боске-омт> са ратнммг> и флотскимћ министромЋ дрЈкао о томе предмету честе конферонфе а вели се. да е и министерскогтћ савКта мнћHie о томе изискано. II R Р С I Н, Дописателв „Пеи"-а вели, да ПерсЈннци ioniTt нису 'Хератљ освоили, но да ће оваи град-i. пре или после опе . ћ пасти морати. О номђ разиешеномЋ галсу о падешо Херата дао е повода сл!>душћ1и догађаи: Око 40 Перс!ннаца нодкраду се помоћу нздаиства у градг>: Авганн то осете. узруим) се , потуку половину , а осталмма иепадне за рукомљ , да се oneTb врате у nepciHcKifi стан -h испредљ града Херата. 11олитнчк1и Ирегледћ. У Бечу 14 Новембра. О пмтанама, тичућнмљ се разрћшенл источнм заплета нечуе се засадв ништа, iuto бм 6m.io одђ велике важности. Само се то зна, да турска министерсиа криза ioiuTb вднако трае, при свемЂ томђ , што е ново мииистерство саставлКно; а причина е овои кризи траннћ надметана и саревнћиве борбе разнм и супротнмдипломатеки уплива. Коначно изступанћ Али-паше изђ турскогђ кабинета, на свакји е начинЂ одђ превелике важности за савЂ еаданми политичкји положаи, и прилика

е, да ће скорашнћ вћсти изћ Цариграда бмти врло занимлБиве. У исто се време лвла , да е енгск1и адмира.1Ђ Л јонђ , у слћдству догађан кодђ вни-Кала,при свемЂ томђ, што е дарданелск!и мореуЗЂ затворенЂ, одћ 16. Октобра овамо nponycTio к)штђ неколико y6ofiHbi лађа у црно море. Оваи е догађаи врло важанЂ, и може бмти одћ неизмћрнм послћдица. Као штое познато, стануе садЂ у ФранцускомЂ пристаништу Шербургу една мала руска Флота , коа има оопредКденћ, да отиде у црно море. бданЂ ађутантЂ великоп; кнлза Константина дошао е такође у ШербургЋ; а „НорЂ" увћрава . да ће скоримЂ и великји кндзђ КонстантинЋ вратити се затимЋ изђ Париза оиетЂ у ШербургЂ, одкуда ће затимЂ дужг. ц К логђ прибре>ш'а ФранцускогЂ путовати чаг.Ћ до града Baiona, да прегледа сва француска пристаништа, па ће uoc.ie преко Марселн и Тулона огићи у Иицу матери cBoiofi, удовои цг.рици рускои, кон ће се тамо преко зиме бавити. Ова посћта овогб обштепознатогЂ енергичногЂ великогђ кнлза у Парнзу , даће листовима обилно предмета за еваколка нагађанл и сматранн. Могуће е, да ће се томђ приликомЋ водити преговори о томе, како да се проведе руска Флота у 1 ;рно море. ПочемЂ Енглези са убоиномЂ овошмђ флотомђ плове по црноме мору у пркосЋ дарданелскомЋ уговору, то ће Руси. подпомогнути одђ Француза, но CBoii ирилици то исто право и за себе зактевати. ЛордЂ РедклиФЋ иакт> нротиb .ihe се томе наравно изђ cbiio сила, и то сђ изгледомЂ доброга успћха. будући е засадЂ у Цариграду енглескш упливЂ надмоћанЋ. У осталомЂ бмће разрћшенћ пмтанн, тичући се уговора мира. на свакји начинЂ одложено до месеца Лнуара. Донде ће се започети у Енглескои и парламентске сћднице, и онда ће цћо лолитичкји положаи добмти беЗЋ сумнћ сталн!и карактерЂ. ТвЛЕГРАФСКЕ Д Е II Е Ш Е. У Атини 4. Новембра. На граници турскои полвиле су се две разбоиничке чете, една одђ 80, а друга одћ 40 глава; она прва хтела е прећи границу, и ући у Грчку но узбЈепа е натрагЂ одђ грчке пограни^не воиске. У Берлину 13. Новембра. Праискји посланикЂ у Наризу, граФЂ ХацФелдЋ, очекуе се у ПонеделнкЂ у вече у Берлину. У Турину 10. Новембра. Л истђ „Дирито" нвлн изђ Целента у неаполБскомЂ кралћвству, да сз потукло тамошнћ жителветво са полиц!ом1>, Koio мђ е лриликомЂ неколико лица раићнр ; но за кратко е време мирЂ повраћенЂ. У Паризу 13. Новембра. „Конститус10нел b" у едномЂ чланку нко сажалћва. 1пто енглески и аустриски листови нападан) на Француско правителБСтво: изрази „Конститустнела" иду очевидно на ослаблћнћ савееа између Француеке и Енглеске. Чл анакЂ оваи управлћвг, е истина еамо иротивт