Šumadinka

750

Већљ е прошло, мати. НеочеииванБШ угледЂ »-ocnoдина Грандена мене е таио потресао, да саио у неceecTfc na.ia. A.ui садг> ми е болћ. Жилћта загрли матерБ и пружи Цецилји руку. Да те само нисамБ прокиетои вештици пуштала. Она e свему крива. Hie вредно више о томе ммслити. Гди су господа? Сиужавка на ово одговори , и каже поруку господина Г р а н д е н а. Мов кћи биагодари господнну Грандену, рекне госпоа од'Б Б о з е. — Ево папири. Нека насљ за данасг> извини. 6л* тако Ж и л ћ т о ? Што Bbi учините. н самв задоволвна, мати, одговори девоиче. \ господину одт> Ерменонтз? оћул' и нћму тако рећи? зашлта служавка. Госпол одг. Бозе погледа cboio кћерБ па затимт. одговори : немои му ништа рећи. Благодарим -б, шапне Жилћта смешећи се. Служавка оде. Аиде да се паметно разговарамо , започне господ одђ Б о з е. И иримећавамт. да е предсказиванћ те Цез а р и н е несравнћно великш упечатакг> у теби произвело. Да ли се доиста станћ стварји овимђ отоичашнбим1> догађаемљ променило ? Ж и л i> т а погледа Ц е ц и л i к> нерћшително, па после мале почивке запита : Шта бм thi чинила? И се чудимљ, како и пБ1тати можеаи, одговори другарица. * Болћ. да ми одговоришљ Ц е ц и л i о, шта 6 б1 ти чинила ? Н 6bi врачару послушала. А bi » i мати ? Tw знашљ, дете мое, да а у врачбине неверуемг>Заборави вештицу и слћдуи внушенк) свогљ срдца.

Шта да чинимљ? идиковаше Ж и л h т а. Цезарина заиста истину говори. Аи, а ти пођи за оногђ . кои ти е првБШ предг> очи изишао. дете мое. Ал н ra немогу волети. А ти подаи и руку ономе, коме си срце поклонила. А ако 6б1 бракг^ несрећно испао, онда 6bi а целогтЈ живота себи пребацивала, што самБ опомену, кого ми е небо тако чудеснммт> начиномт, послало. тако лакомБ1слено у вегарт. одбацила. Размисли се дакие, опомеие е Ц е ц м л i н. Стварв е достонна да се размБ1Слишг>. Госпон одг> Бозе увативши Жилћту за обе руке. рекне iofi: Твон сила уображенн мучи те безг> неволћ. Пре свега помБ1Сли, да ни еданБ ни друг1и Hie те npocio. ći. ко зна оће ли те и едант> одг> нби просити. Можда они о теби ништа и немисле, а тб ! овамо говоришБ тако. као да тн само одг> нби двоице едногг> избрати морашг>. X а н р и ме воле, рекне Ж и л ћ та. Даи да почекамо. Немислишг. ли и тм , да бм добро бмло почекати ? Твое мнћнЈе свагда е уедно и мое мнћнЈе, сладка мати. И тако ће мало помало изчезнути упечатакБ, кои е догађаемт> овогт> штра пронзведенг>, и разумно размишлаванћ повратиће се опетг> v свое свагдашнћ право. Т б 1 видиштј да се а стз тобомг> као сг» одрасломЂ девоикомг> обходимг>, и у наиозбилБшимЂ стварнма теби слободанЂ изборБ оставлдмЂ. Загрливши свош кћерБ настави госпоа одђ Б о з е: Аиде сад-Б да се мало по башти проодамо, мое сладко дете. Жи.гћта узме Ц е ц и л i ш подђ руку и пође за матеромЂ у башту. (продужиће се)

С Т Р А II Е Н О В О С Т Н.

Т j р с к ј. У Цариграду 19. Новембра. „ЖурналБ де КонстантинополЂ" доноси слћдушћЈи точнми и званичнБ1и списакЂ састава министерства и министерскогЂ савћта: „РешидЂ -наша великЈи везиргз; АриФ-ЕФенди, 1НеихЂ-ул-ИзламЂ; РеауФЂ-еФенди, министерЂ безЂ портФелн; МехмедЂ-Али -паша, министерЂ морске силе; МустаФапаша. министерт, безЂ портфелл; МехмедЂ -кибризли-паша, предсћдателБ танзиматскоггз савћта. Риза-паша, министерЂ рата; Ахмед-Фетхи -паша главнни управителБ артилћр1е: Али -Галиб-паша, министерЂ приватне царске азне и ковнице; ШеФик-паша, предсћдателБ врховногЂ су-

да; ШериФ-Абдула-паша, членЂ врховногБ суда: Етемnaiua, министерЂ иностранБ! дћла; РиФат-паша, членЂ танзиматскогЂ совћта; К1ииил-паша, министергз безт. портФелн : Фуад-паша , министерЂ беЗЂ портФелв , СаФратипаша, министерЂ трговине; Мустар-паша, министерЂ ФиHancie. Хисиб-паша, министерЂ царски завћштанјн (?); АриФ-паша, министерЂ безЂ портФелн; ВасиФ-паша, командантЂ царске гарде: Дарбхор-РешидЂ-паша, командантЂ цариградске воиске; Мехмед-Али-паша, членЂ врховногб суда; Изет-паша, министерЂ полиц5е; Исмаил-па. ша, членЂ танзиматскогЂ савћта: Сали -паша, члевЂ врховногђ суда; ХиФзи-паша, членЂ танзиматскогЂ савћта; МустаФа-паша, министерЂ царски Фабрика: СавФет-Ефенди, савћтникЂ великогЂ везира.