Šumadinka

206

— У Енгиескои се чинђ ОФицира као свак!и еспапг> купити и продати може, и младн богати инзди, кои су се на нераднт науниии. и коима е мило да злато иа рамени а саблн) о бедри носе, купун) за скупе новце те чинове, и свн оФицири по већои части младн- «у лшди. Gдна врло богата а притомљ шалвива госпоа у Единбургу полови све.утамо налазећои се компанЈи оФицире на балљ, на KOMt е више света сваког-b зван!а 6wло. Кадг. е музика ва игру засвирала, примћти она, да ниедант, официрљ неигра, приђе кђ ш.има и рекне имт> „за Бога господо, зашто вм неиграте, кадљ сте сви млади, и кадт> сви, као што мислимђ , врио лепо знате играти"; а они iofi одговоре: „Госпо, оФицири ове компанје неиграт никадЂ, па зато немогу ни садЂ". Госпои се то ние наиболћ допало, и чинило iofi се, да имђ се дружотво недопада. па мишлнше, како ће и она нвима сличанЂ одговорЂ дати. Време за вечеру дође, и официрн никако незаиграше. Сви уђу у Tpane3apiio и кадЂ су служител!>и оФицире, кои су чекали, да ifi госпов понуди сести за асталЂ, нудити почели, окрене се госпон и ревне „немоите господу ОФицире нудити, ерЂ они никадЂ нееду, већб имђ спремте кола да кући иду, а мм кои играмо мм ћемо и ести." — бданЂ берлинскш раденикЂ, кои е на барикадама бмо, имао е меанџји 5 талира платити , и да бм то учиhi'o , напише магистрату писмо и преда га меанџт сђ речма, да писмо гди треба однесе, па ће новце добити. Писмо то гласило e овако „СлавнмК магистрате, амаите доброту овомђ доносителго писма петЂ талира ;ia мене дати, ерЂ и немамЂ, а казали су ми да магистратг. све дугове на барикадама бмвши селнка плаћа. Ако магистратЂ оваи дугЂ плати, нека ми ави, да му и лебара, касапина, берберина, и остале мов повћрителћ пошлћмЂ, и нека ми одсадЂ свакји данЂ по едну оку леба и по оке меса шилћ, докђ летину не саберемљ. Да самћ пакЂ н доисга на барикадама бно, посведочиће два покраи мене погинувша селака". — Учителв у селу Н. приповедаше ђацима своимђ повћств о болестномЂ и Самаранину и учаше iil како треба бмти добримЂ према свакомЂ човеку, ма кое онђ народности и вере бно. КаДЂ е повћстБ cBpuiio, запмта едногђ одђ свои ученика овнмђ речма, „Но Пегре: шта 6bi тм радјо, кадЂ бм каквогЂ Самаранина на путу нашао?" а дете му хитро одговори „н бн га ! Оштђ болћ утукао господине, а ништа друго". — Лопова шаницу едногЂ доведу на губилиште, а о нђ се молише, да му штогодђ даду да nonie. Молба му се уважи, донесу му оканицу вина, онђ е сву ncnie и кадЂ е момку повратити хтео испусти е те се pa36ie, а онђ се окрене и рекне : ,,Ах' тешко мени, ово nie добарЂ знзкђ, кадЂ в оканицу текЂ садЂ носле толикогодишнћгЂ могђ пЈннченн разби. и видићете браћо, да ће ме данасЂ велика несрећа постићи". — У едннмЂ немачкимЂ новинама КарнеминЂ е буџетЂ овако опредћлт : БуџетЂ е кнЂига , гди се не о забавама, већЂ само о новцнма говори. Кнвига,

кол о талирима, а не о слободи беседи, у koio е материнлно бнће починшћи одђ владателн до практиканта написано, кнБига , ко.ч сузе и знои сиротинћ у себи садржава, и изђ кое господа свои ужитакЂ добја. И1 а .s н u е. — Нетражимо похвалу пре него е заслужимо, па башЂ и кадЂ е заслужимо, неиштимо е, ерЂ ће она кадт> тадЂ сама доћи. — ЛакомостБ подобна е врућичини , у којои што се внше nie, у толико све внше жедни. — Кога е нужда приморала да служити мора, таи нека неменл често господара. — Ко е радЂ, да га скотђ служи, а да о нћму бригу неводи, безсловеснш е одђ скота. — Зао човекЂ тражи узрокЂ да бн учинјо зло, а кадЂ неможе да нађе, а онђ чини опетЂ зло, ерђ e то и ламис.и'о. — Совћтовати се треба лагано, а радити брзо. — Разумно CBoe^to6ie мати е добродћтелБИ, а неразумно рађа сваку будалаштину и злобу. — Стараи се, да си тћдомЂ трудолгоби†а сђ душомђ мудролгобивЂ, и онда ћешЂ сђ оннмђ учинити све што желишЂ, а сђ овбхмђ ћешЂ увидити све тто е полезно, паметно, добро. — Тежко добрима онде, гди e сва властБ у рукама зли. — Кон e користБ паметно мислити, а лудо поступати, добро говорити, а зло творити. —• Прси, кое ништа нечуствуго и неосећаго пуне су леда, подобне су тавноК печурки и ни за што ebiuie способности немаго. — Неможе човекЂ имати хитр!ега ни лукав1ега ласкателл, кои бн га кадарЂ бмо тако. заслепити, као нћгово неразумно своелгобЈе.

0 Г Л А С Т>. На усћкновен1в св 1ована т. е. 29. Августа ове год. држаће се, по постоећемЂ установлешго, овде у Заичару пето-дневнни cBiro отечествени и страни производа ПанађурЂ, о комђ панађуру непропушта Началничество окр. Цр норћчкогЂ свима онмма, кои бм желили на исти доћи, обзнанити. . JVS 2715 Одђ стране началничества окр. Црнорћчкогђ 10 ГОлЈн 1857. год. у Заичару. (1—2)

Издае .lBOiHtnii'rs! S3. Н<г!1адоин!>'1>. У КнБигопечатнБи Кннжества СрбскогЂ.