Šumadiska divizija I poziva : 1915 I

ШП

Војници у селу Реснику нису се могли сачувати од већ

затеченог трбушног тифуса, и први случај оболења утврђен је 14. јануара. Први случај повратне грознице (рекуренса) утврђен је 16. јануара, а прва два случаја оболења од пегавог тифуса 22. јануара. Е Потребно је било уништити ваши као преносиоце рекуренса и пегавог тифуса, јер их је сувише било и код војника и у селу. Предузето је одмах парење одела и чишћење, али то није дало повољне резултате. Није било ни довољно судова, да би било једновременог парења одела, нити потребне количине дрва, и дрва су се морала преносити и на леђима. Сваке су"боте сво људство пука доносило је дрва за кување јела и гориво са Авале.

у Фебруара месеца сазидана је пећ, која је била укопана у земљи, и отпочело се, 18. фебруара, систематски са уништавањем вашију помоћу загрејаног ваздуха и код војника и код мештана. Али се тада увидело, да се на високој топлоти уништавају ваши, али ситне по шавовима и њихова јаја тешко су се могла уништити. Виша топлота која би уништила и јаја, није се смела употребити, јер би и одело сагорело, а другога није било. И морало се одело дезинфековати по неколико пута.

26. априла извршено је пелцовање у Кијеву противу колере од стране енглеских лекара, а 3. маја поновљено. Пелцовање противу трбушног тифуса извршено је 25. септембра у селу Пружатовцу, а по други пут, 4. октобра, у Пироту.

· Наступио је општи страх од заразе. Од ове заразе нико није био сигуран. Војници су падали као снопље и школа у Реснику, претворена у амбуланту, била је препуна и 22. марта било је 114 болесника. Наступио је страх и од болнице. Нико. није хтео ићи у болницу, и лечили се сами сирћетом и белим луком, а завладало је и уверење: да ко одеу болницу, тај се жив и не врати! Као жртва истински предане дужности пао је млади лекар, љубимац пука, резервни санитетски поручник Др. Александар П. Весић, који је умро 12. марта, и искрено оплакан од свију.

Ипак се није клонуло. Старешине су се бориле истински, предано и без страха и победило се. Трупни лекари обилазили су сваког дана оболеле војнике у амбуланти, као и командант пука. Од официра свега се један разболео од повратне грознице (рекуренс). И даље је настављено парење веша, одела и осталих ствари, све док зараза није потпуно угушена. Последњи случај појаве заразних болести био је 8. јула,