Šumadiska divizija I poziva : 1915 I
32
Земљиште код Београда дозвољавало је артилерији да добро фланкира нападни циљ. Прелаз је био могућ источно и западно од Земуна. Западно је намерно била поплављена обала ради заштите, и са њеним исушивањем, које је почело на неколико недеља пре напада, само се делимично успело. На Сави налазе се острва велика и мала Ада Циганлија, које је држао непријатељ и која су се морала приликом напада заузети и искористити. Источно од Земуна прелаз је био могућ укрцавањем на обема обалама Дунава.
Према изнетом, ХГ армија одредила је за прелаз код Рама 10. резервни корпус (101. и 103. пешад. дивизија), код Костолца 4. резервни корпус (11. Баварска, 105. и 107. пешад. дивизија), и код Смедерева 3. армиски корпус (6. пешадиска и 25. резервна дивизија).
Аустро-Угарска сматрала је заузеће Београда питањем своје части. Према томе напад источно од Земуна имао је да изведе 8. аустро-угарски корпус, а преко обеју Ада Циганлија 92, немачки резервни корпус. Трећа дивизија 22. резервног корпуса, 26. немачка дивизија, била је у армиској резерви, и имала је да демонстрира код Остружице.
Прелаз преко Дунава са формациски прописним средствима био је могућ само ако је време тихо јер понтони нису били у стању да издрже јаче таласе. Али при јакој кошави, потпуно је било искључено подизање моста са овим средствима. Х! армија могла је у почетку да рачуна само са оним превозним средствима, која су се затекла на лицу места или која су се могла дотурити железницом. Пошто се непријатељ протера са обале између Београда и Смедерева, и пошто се Дунав очисти од мина, тек тада се могло рачунати са дотурањем материјала са горњег Дунава. Аустро-Угарска је приликом свог одступања у зиму 1914. године потопила све лађе, које су се затекле на Дунаву испод Београда.
Земљишне прилике на аустриској обали Дунава приморавале су артилерију да се много удаљује од својих циљева, услед чега је била врло отежана концентрација артилериске ватре. Исто тако и пешадиски напад могао се у почетку извести само и једино фронтално.
Истина, да су извесне околности препоручивале одлагање прелаза, али важни разлози били су противу овог одлагања. Почетком октобра потврдиле су се вести, које одавно круже о искрцавању трупа Антанте код Солуна. Ово не би било само од рђавог утицаја по држање Бугарске, већ се требало плашити и нечег горег, а то је да би моглаи Грчка бити придобивена да ступи у рат противу Бугарске. Само успеси могли су привезати новог савезника, и само брзим радом могло се успети да задоцни помоћ Антанте упућена Србима.