Šumadiska divizija I poziva : 1915 II

46

отсек. Па и тада је упућен у 18.30 часова само 3 ескадрон 2 коњичког пука, иако је ситуација захтевала да се хитно баци цела резерва и да се на њено место образује нова, извлачењем трупа са десног отсека где није ни било борбе.

Јако пада у очи да је једном (2) ескадрону 2 коњичког пука из дивизиске резерве требало више од два часа да

пређе 5 до 6 км. — из Осипаонице до команданта левог отсека, а другом (3) ескадрону истог пука скоро један часи по па да пређе 3—4 км. — из Осипаонице у Скобаљ. Међу-

тим, зна се да за време борбе резерва мора бити сваког тренутка спремна за покрет, што би значило да у овом случају организација везе није била добра.

Тако је тежина одбране Мале Крсне пала само на4 чету 1. батаљона 12 пука са једним митраљезом 3 коњичког пука. Зато је храброст и пожртвовање свију старешина и војника ове чете и митраљеза за похвалу, а нарочито заступника командира ове чете, потпоручника Сретена Н. Пенезића. Али овако упорна одбрана била је омогућена свесрдним залагањем суседних трупа, које су им штитили крила и 60кове као и у енергичном потпомагању од стране артилерије са десног отсека Шумадиске дивизије.

Десни бок Мале Крсне штитио је 1. ескадрон 3 коњичког пука на десној обали Језаве. Он је посео друм Мала Крсна—Драговац, на 500 м. позади северне ивице села. Ватра овог ескадрона са ватром посаде источне ивице села образовала је унакрсну ватру, те је зато утолико била јача. Лево крило бранио је 1. батаљон 11 пука. И докле је положај ескадрона на десном боку био заклоњен селом и заштићен самим друмом, дотле је положај овог батаљона био видан и доминиран и зато тучен веома јаком артилериском ватром. Па ипак је овај батаљон издржао ову ватру све док непријатељ није ушао у Малу Крсну и напао га у десни бок. Тек тада се батаљон повукао после тешких губитака. Заиста су губитци 4 чете 1. батаљона 12 пука и овога батаљона били врло тешки, као што је напред речено. Али ни губитци немачког 20 пешадиског пука нису били мали. Он је имао рањених и погинулих 271 војника.“

1 Командант 3 коњичког пука известио је да је непријатељ „успе да потисне десно крило батаљона 11. пука који је био западно од желез“ ничке пруге и веза је са овим батаљоном изгубљена“, па је на основ овога и начелник штаба Коњичке дивизије у 17 часова известио коман“ данта Шумадиске дивизије. Према томе могло би се узети као да је прв отступио 1. батаљон 11 пука па тек 4 чета 1. батаљона 12 пука из Мале Крсне. Много је вероватније да је било обратно, као што је тада забележио командир 1. чете 2 батаљона 19 пука (стр. 32, примедба 8). Јер северну ивицу Мале Крсне бранио је свега један вод; непријатељ је јуриш извршио прво на село, а горњи извештај могао је послати командант 3 коњичког пука сала зато што је могао видети повлачење овога батаљона на падини Церјака

а повлачење чете кроз само село није могао видети. 2 Губитци 20 пука износили су по батаљонима: 1. батаљон 16 поги“