Šumadiska divizija I poziva : 1915 III
14
је било садејства. Како је пак пре подне престала киша, то су батерије имале одличну могућност за осматрање и могле су да гађају непријатеља у бок код села Брзана. На левој обали В. Мораве напад је потпомогао 1. дивизион (3 и 6 батерија) 209 пољског артилериског пука и 3 дивизион 21 баварског пољског артилериског пука, а сак. 358 (Стражевица) тукао је западно у бок 1. дивизион 21 баварског пољског артилериског пука. Тешка артилерија 105 дивизије (две тешке хаубичке батерије и две батерије мерзера), која је у циљу потпомагања напада стављена на расположење и постављена код Лапова, могла је само са неколико метака да узме учешће, јер је своју муницију утрошила. А како је мост преко В. Мораве био порушен, то се није могла да снабде муницијом. Али и без учешћа ове тешке артилерије, ипак је артилериска припрема потпуно успела. Са к. 202 (Попових Њива) убрзо је опажено повлачење непријатеља.
Кад су се у 9 часова 1 и 2 батаљон 122 физилирског пука приближили северним кућама Брзана, тучени су само слабом ватром. У самом селу непријатељ је дао известан отпор, али је пук у 11.830 часова избио на јужну ивицу села,а непријатељ се задржао на к. 254. Командант пука намеравао је да 1 и 2 батаљон задржи на јужној ивици Брзана а 3 батаљон да упути на Солило Махалу и да тако предузме обухватни напад на к. 254. Али пре него што је ово наређење и стигло, већ су 1 и 2 батаљон заузели к. 254, јер непријатељ није дао никакав озбиљнији отпор. Командант 3 батаљона упутио је своју 9 чету на Солило Махалу и ова је обишла и неочекивано продрла у село, где је заробила 45 непријатељских војника. Патроле које су упућене ка југу наишле су на мања српска одељења. Изгледало је као да се непријатељска главнина повукла на Гарвановац.
Кад је овога јутра 6 дивизија заузела Шупљају и вис код с. Никшића (Рогац), наређено је команданту 4 резервног корпуса да 11 баварска дивизија наступа десним крилом до к. 254 изнад с. Прњавора, па и даље, у циљу извиђања и постављања артилерије противу српског главног положаја. Потискујући под слабом борбом непријатељске заштитнице, дивизија је стигла на линију села Прњавор—Кијево. На линији Самар—Бели Камен, на левој обали реке Осанице, где се претпостављало да је главни непријатељски положај, опажено је живо кретање. Непријатељ је држао Распаду и видела су се појачања у покрету ка Распади. Како је положај код села Прњавора био јако истакнут, то су трупе увече повучене ка манастиру Грнчарици.
И овога дана није могао да се подигне мост преко В. Мораве, јер је она и даље надолазила и све више плавила обале, те је зато требало довући још понтона. Али овај ма-