Šumadiska divizija I poziva : 1915 III
268
12 јануара. Дивизија се, углавном, прикупила на простору од реке Арзена до с. Алчауша, јужно од друма Тирана—Драч. Али је било још заосталих јединица и војника који су накнадно пристизали.
Тако се из Љеша до Драча стигло за пет дана, са недовољно хране и по рђавом путу. Јер су војници пре поласка примили по 514 грама брашна, 475 грама двопека и 160 грама пиринча, али је то било, само се по себи разуме, и сувише недовољно. За несрећу, сви упућени болесни војници у пристаниште Св. Јована Медовског (С. Ђовани ди Медуа) ради транспортовања враћени су. Они су стигли баш кад је и оно мало хране било подељено, те су морали онако изнемогли, болесни и без хране одмах наставити пут. А успут је било тешко набавити хране, јер је није било.: Треба додати путу до реке Мата и прелазу, да је на дан поласка, 8 јануара, од 14 часова почела падати киша, па је продужила много јаче и целе ноћи, те су тако наши преморени и изгладнели војници, без шатора, простирке и дрва, провели ту ноћ. Трупе су прегазиле реку Мат иако је ниже газа било превозних средстава, о којима је напред говорено. Набујала река многе је војнике однела а њена ледена вода многима је смрт убрзала,з Киша је падала и сутрадан, па је потом престала.
Велике нам је тешкоће задавала и глибовита долина Ишме и њених притока. Сем тога војници су на овај пут пошли „са сасвим слабом обућом; знатан број био је готово бос“. И док су војници ! позива као млађи ипак све ово савлађивали, истина
' Извештај команданта Шумадиске дивизије 1 позива ОБр. 5353 од 17 јануара.
» Војници 19 пука добили су за четири дана пута: двопека по 200 грама, за два дана и по 150 грама брашна такођер за два дана. Код артилериског пука војници су за 8 јануар добили хлеб, за 9 брашно да би сами месили погаче,а за 10 и 11 примили су пексимит. За остале јединице нема података. Али је ађутант 11 пука [позива забележио: за 8 јануар, да је на преноћишту нађено сено за стоку а за „људе и даље нема хране“; за 10 јануар, да је од мештана набављено мало брашна, а за 11 јануар, да је по доласку на преноћиште купљен кукуруз, самлевен и војницима подељено по пола порције. Кукуруз је плаћен сребрним звечећим новцем.
" Командант дивизије у своме извештају о овоме путу, ОБр. 5353 од 17 јануара, вели да трупе нису превожене преко Мата „пошто скеле за прелаз нису радиле“. Међутим, командир 2 шумадиске пионирске чете, који је и вршио превожење, у своме извештају Бр. 255 од 12 јануара
пише: „8 јануара на превозу је пребачен 10 пешад. пук 1 позива; — 9 јануара било је пребацивање заосталих делова Шумадиске дивизије 1 позива; — 10 јануара учвршћен је гвинт за затезање жичаног ужета артиле-
риског воза и пребачени су делови Шумадиске дивизије ! позива, као и 14 пук П позива...“ Као што се види, „скеле“ су радиле и могле су превести бар наше болесне и изнурене војнике, кад су тога дана превезле наш 10 пук 1 позива, а после и целе дивизије,