Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

74

наредио поседање положаја, па тек онда тражио писмено наређење „ради тачног поседања положаја и да би знао докле се тачно пружа лево и где имам ухватити везу са Комбино. ваним одредом“.!

И тако је изгубљено време које није никада довољно у одбрани и које се није могло надокнадити. Али последице оваквог схватања и рада нису изостале. Пукови деснога отсека добили су наређење за поседање положаја тек пошто је непријатељ већ ушао у Јагодину. А он је слободно и несметано просто умарширао у Јагодину, не добивши ни једно једино артилериско зрно, пошто на положају нашега деснога отсека није било постављено ни једно оруђе. Охрабрен оваквим нашим погрешним радом, непријатељ је без икаквог узнемиравања продужио и даље. И место да смо бар тада на њега отворили артилериску •ватру, он је отпочео нас да туче. А то је било тешко изненађење за све. Како је наша пешадија остала без помоћи своје артилерије и са опалим моралом, то су се на Гиљу низали нежељени догађаји један за другим.

Губитак времена тешко је погодио и артилерију деснога отсека. Цео дан провео се у нераду. Пао је мрак када су примљена наређења за поседање положаја. Путева није било, а што их је и било тешко су се могли употребити. И тако је пешадија не само преко дана него и преко ноћи остала без помоћи артилерије. Истина, артилерија је пуцала и преко ноћи са места где се затекла, али је то било само пуцање, а не и гађање. Свега тога не би било да се одмах по доласку приступило поседању положаја, што би се несумњиво лакше извршило по дану него по ноћи. Али, и поред тога, неизласку на положај и недејству артилерије нису узрок рђави путеви (стр. 53), нити немање путева, него је узрок што се изгубило време. Јер путеви прошле ноћи нису постали бољи, па су ипак батерије извучене на положај кад је командант дивизије категорички наредио. Дакле, и ноћу и по рђавим путевима...

Командант дивизије је замерио команданту деснога отсека што није одмах посео и утврдио главни положај. А тако исто му је замерио и када га је известио да је Ђурђево Брдо напуштено зато, што су заштитнице биле преморене борбом и повлачењем, зашто није са прво пристигнутим трупама посео и утврдио претстражни положај (Ђурђево Брдо—Ћелијан) и прихватио заштитнице.

Заиста је улога заштитница врло тешка и зато су

' Леви отсек ОБр. 54 од 9 (12.20) часова прошлога дана.

2 Командант 2 дивизиона у своме извештају вели: „Путеви су очајни. То нису путеви већ локве, јаруге и потоци. Снага стоке је испрпена. Попуна муниције је до немогућности отежана. Ако буде ма каквог нереда у повлачењу, као што је то до сада обично бивало, врло тешко ће се моћи батерије да извуку“.