Svet

NJIHOVE RUKE

'Onda je neki čovek vikao na mene ’đubre jedno’ i ’hudalo’, nisam znala ko je to, pitala sam i onda su mi rekli da je to rektor Beogradskog univerziteta Dragutin Veličković... " (ispričala savezni poslanik Maja Gojkovič). Nije jedan Dragutin Veličkovič, ali je jedan na Zemljinoj kugli Vniverzitet sa takvim rektorom.

GEOGRAFUA PROSTORA-TERAZIIE • ■> aposleni u radnji "Ateks" na Teražijama pre izvesnog vremena obratili su se nađležnoj službi da im reši problem - u Jli ra<^n J u J e lL st;ula iznad njih procurela MOKRAĆA. Pošto su nadležni obili ■Br vrata stana u centru glavnog grada, suočili su se sa jezivim smradom tek kao * “ N “ sekundarnom impresijom. Iz kuće je nahrupilo 46 (slovima; četrdeset šest) izbezumljenih MAČAKA. Ostalih ukućana nije bilo budući da se domaćica privremeno nalazi u bolnici "Laza Lazarević". Šta je to Sto mi se čini važnim u ovoj priči: (redosled je po mom ličnom osećaju važnosti) - slučaj se dešava na Terazijama u martu - komšije ocenjuju da je pozađina provaljivanja u ovaj dom nečija lična korist - ne razumeju zašto je domaćica u bolnici - smatraju da 46 mačaka u stanu ne predstavlja toliki problem i, najzad, - kažu da su se NA SMRAD NAVIKLI. Tako to biva na Terazijama. GEOGRAFUA PROSTORA PIONIRSKI PARK npionirskom parku u Beogradu, u jedanaest sati pre podne, 23-godišnji mladić pucao je svojim pištoljem sebi u glavu. Prethodno je bežeći pred milicionerima u autobusu GSP-a aktivirao bombu. Malo kasnije übio je 27-godišnjeg milicionera. Ramo 26-godišnjeg. Pre nekog vremena za mladićem je raspisana potemica zbog pokušaja übistva. Svoju poteraicu ima i njegov 24-godišnji drug koji mu je tog dana pravio društvo u šetnji Beogradom. Tako stoje stvari sa generacijama 1965, 1968, 1970. A ovih dana u "Dnevniku" mladić neke od tih generacija uzbuđen je objašnjavao zašto se odlučio da postane član Socijalističke partije Srbije. Pre svega, zbog toga Sto, prema njegovom mišljenju, onaj što se rodio 1941. mnogo brine o mladima. Naročito u vreme kad ne traga za počiniocima i žrtvama iz voza zaustavljenog u Štrpcima. Tako to biva u mojoj zemlji. GEOGRAFUA PROSTORA SAVA CENTAR □ lago onom ko je zvezdaš i ko živi u ovoj zemlji", uzviknuo je Vladimir Cvetko\ ić pred paljbom vatrometa ispaljenog u čast 50 godina "Crvene zvezde"> sve držeći u zagrljaju Mirka Marjanovića. Da su se vremena ozbiljno promenila, govori to što je ovog puta, za razliku od pre godinu i po dana, izliv svog ushićenja počeo od slova "B". Ni reč o tome kako je blago onoj zemlji što ima Arkana, a nije da nije bilo povoda da ga se seti. Tako to izgleda kad se politika umeša u sport, a da to nije najgore, postaje jasno pred pretnjom da se i u ovu oblast uvede neophodna kultura. Naime, tokom svečane akademije koja je usledila posle vatrometa, navijačima je u interpretaciji populamih pevača ponuđena nova verzija himne "Mi smo šampioni". U njoj se na mesto dobro poznatog refrena sačinjenog od "ružnih reči" nudi novi tekst, lepši, kultumiji i, što je najvažnije, neuporedivo debilniji od prethodnog: "Izađi, momče, PRAVO NA TERASU, pa pozdravi navijačku masu, ole, 01e..." Da bi čovek imao razloga da o ovoj proslavi piše, u mom slučaju presudio je Bora Đorđević. Sve je uradio kako treba. Obukao odelo, očešljao se, bio lep i otpevao im; "Pogledaj dom svoj, anđele, videćeš čemer, smrt i jad, pa ponovo, videćeš čemer, smrt i jad, i još jednom, videćeš čemer, smrt i jad." I onda je bio ogroman aplauz, Samo reditelj rrije usmerio kameru na publiku da vidimo ko to tako snažno aplaudira. A aplauz je bio toliko veliki da je teško moguće da mu nisu doprinele i NJEHOVE ruke. Da li je to moguće? SMUČARI □ a Kopaoniku je održan IV smučarski šampionat policajaca Balkana. Osim što samo po sebi super zvuči, stvar zaslužuje da se zabeleži po još nekoliko osnova. 1. "Događaj je čisto sportski", istakao je pomoćnik ministra un. posiova Rude Marković

1. "Proglašavam šampionat otvorenim", rekao je poipivd sednik Vlade Srbije Ratko Marković 3. "Svi policajci su kao jedau uarod", naglasio je save/ni inini.star Zoran Bingulac. Detalje. kao Sto su specijalne plakete šampionata dodeljene M. Miniću. M. Marjanoviću i M. Vučeliću, ili sletanje helikoptera na kopaoničke padine sa teretom u vidu Ratka Markovića i Radovana Stojčića (od milja "Badže"), beležim više uzgred i kako bih vas uverila da možete da se opustite, jer ima ko da prati ove poslastice za slučaj da ih sami propustite. Inače iz krugova bliskih helikopteru, saznajem da je g. R. Marković odneo još jednu veliku pobedu nad snagom motora i propelera, njegov mili glas sve je nadjačao i sve što je’tokom leta pričao moglo se jasno čuti. samo da je nekog interesovalo. BEOGRADSKI UNIVERZITET lEDAN NA SVETU nnda je neki čovek vikao na mene ’đubre jedno’ i ’budalo’, nisam znala ko je to, pitala sam i onda su mi rekli da je to rektor Beogradskog univerziteta Dragutin Veličković..." (ispričala savezni poslanik Maja Gojković). Nije jedan Dragutin Veličković, ali je jedan na Zemljinoj kugh Univerzitet sa takvim rektorom. KRUPNII SITNI nkoliko se ima u vidu da su "fcrupan" i "sitan" kriminal za različite Ijudi i različiti pojmovi, onda se može smatrati da je Zdenka Aćin u emisiji "Press club" izvukla veliko priznanje od direktora "Simpa", i još koječega, Dragana Tomića. Na pitanje novinarke kako on lumači da je S. Milošević izabrao baš Vranje da u njemu prvi put objavi borbu protiv kriminala, ovaj privrednik je odgovorio da "nema teorije" da u Vranju postoji krupan, ah da za sifan ne garantuje (naravno, kriminal), Da je ovu stvar poverio novinarki koji dan ranije, ne verujem da bi ona tokom svog obilaska "Simpa" (čiji smo video-zapis u celiui moali pratiti paralelno sa razgovorom koji je tekao u studiju TV Politike) onako ’ladno spuštala svoju tašnu daleko od scbe pored udobnog 'Simpovog" kauča, ali se izgleda i u lom

snnslu sve srecuo završilo. A sreče je tokom ove emisije bilo iniiogo. Prvo se jasno videlo da je Z. Aćin rnnogo obradovana što je dobila priliku da isproba sve fotelje. kanabete. opipa lepihe i oopšte upozna "Simpo" onako iznutra. Onda suio imali priiike da budemo svedoci sreće majke D. Toraića kojoj u posetu ne samo što je došao sin. nego još i kamere. A sin ju je još i zagrlio. Svakako da su najsrećniji gledaoci koji su imali pnlike da vide ove lople Ijudske snimke, Ijudi ipak vole da znaju da ima i svetlih ličnosti i poštenih privrednika u ovom opštem grabežu. Ukratko, zahvaljujući Z. Aćm i njenoj emisiji, postalo je sigurno da se bar jednom čoveku može poverovati đa govori istinu kad kaže da ’nema teorijc" da je umešan u kriminal, pogotovu krupan. DOBRA PREPORDKA □ roteklih nedelja ovdašnji mediji ponovo su otvorili temu "Vraća li se to Željko?". Stvar bi delovala kao novinarsko dokoličarenje da nije dva ozbiljna signala. Na stranicama NIN-a u rubrici "Odjeci i reagovanja" oglasio se Dragutin Brčin pismom u kome se kune da nije nikad rekao (kako je to objavio NIN) da Željko Simić više nije član SPS-a i da za njega u tim redovima više ’leba nema, Koliko je važno da takva izjava nije nikada ni u snu, pa sauum tim ni u Čajetini Lzgovojena, svedoči i odjekivanje predsednika 0,0 SPS-a same Čajetine objavljeno na istoj strani i sa istim smislom "Brčin je nevin i voli Željka". Najjači argument u prilog mogućnosti da Smnć ponovo zaigra, ili bar da partija mnogo greši ako ga ne vrati, za mene s\akako jeste deo razgovora sa ovim gospodinom emitovan na radiju B-92; 'Gospodine Simiću, kako gledate na blokadu na Driui?" g. Simić; "Kako mislite blokadu na Drini?" Verujem da bolja preporaka od navedenog odgovora nije potrebna. Željko Simić iako nije zaslužio da ga šutnu. zaslužuje da se vrati. Definitivno! KULTURNI KIČ godinama postoji priča o tome kako <m. J| jfili Nada Popović-Perišić ne spada među ” | mnogo omiljene u redovima svoje partije, • rSjlr kako su sva njena "Uuapređenja” više inCI( -! eut nego rezulun rasfxiloženja drugov'a i- ukratko. da jc .nuogo ouili koji jerado v: " ’ miniraju kad sc ukaže zgoda. lako priča . tcško može delovati uverljivo, priznajem. meni jo već sama ta g asina bila dovoljna da prema ličnosti aktuelne ministarke kiilturc zauzmem sasvim poseban stav. Do te mere poseban da sam u više navrata bila spremna da poverujem da ona mlsli ono što govori. A ona, recimo, kaže da je bilo - dosta! Kao, kultura ne može više da se meša sa ideologijom i ne , sme imati stranačku boju. Lepo! Ali, onda joj valjda podmetnu, pa je pošalju da veliku borbu protiv kiča objavi izravno sa tribine gradskog odbora SPS-a. Onda joj mučki zavuku. pa mesta najpristupačnija tv-kamerama rezervišu za Zoricu Brunclik, Miiadina Tošića, Batu Živojinovića, Milenka Kašanina i. što se kaže, "mnoge druge". Onda. verujući da se udarci tako manje vide, odluče da tuku tupim predmetima, pa dozv'ole da poslednji pomenuti u gomjem spisku (M.K.) dobije reč među prvima i izjavi;'”GSP može da stane tri clana, narod će da ide peške i gunđa, a ako jedan dan stane kultura, šta će biti sa duhovnosti naroda?" (A sa gramatikom da i ne pominjemo). Gledam i slušam taj kičeraj nad kičerajima, i ne odustajem da dobijem bitku sama nad sobom i tražim nove argumente za tezu | "Nada nije ništa kriva" (mnogo mi je nešto zapelo da se uverim kako nisu SVI ONI isti), i onda kažem -pa dobro. uije važan taj folklor okolo, važno je šta se radi. A o tome ’ me obaveštava "Beogradski program": u Zrenjaninu počinje ■ snimanje prvog od šest filmova iz programa Ministarstva za kulturu (jasno opredeljenog da fmansira samo vrhunske projekte), reč je o filmu "Do viđenja u Čikagu" u režiji Zorana Čaliča (autor je poznat po fihnovima visoke umetničke \reduosti "Došlo doba da se Ijubav proba", "Žikina dinastija’...) č Kad to čujem, onda sednem i ispisujem KOJI SAAI JA > KRETEN? 0 MIRNDM SNU □ ričali su mi skoro za jednog po delu | čuvenog srpskog udbaša, kako je po do- lasku sa posla zapovedao ukućamma da ■ ga probude za pemaest minuta. U sećanju t im je ostalo da je redovno već na j poslednjim slogovima padao u san, a l samo nekoliko minuta kasnije kućom je -e odjekii'alo jezivo hrkauje. Spavao je duboko. Ovu priču posvećujem onima što se teše da "bar imaju .. uiirau san" kad se ne mogu ničim drugim odbraniti za svoje ■ "nesualaženje" u onome što se na o\am prostorima vodi pod 1 rečju "život". Pa. prijatelji, slaba je to uteha. ■

: * —KPiše: Olja Bećkovlć