Svet
EKSKLUZIVNO: KNJIGA KOJA JE ZAPALILA MODNE PISTE
Razgovarala: Đurđa Miianovlć
U SVOIOJ KNJIZISAM DOKAZAO DA MODNI AGENTIPRODAIO ARAPIMA DROGIRANE TOP-MANEKENKE ZA MILIONE DOLARA!
MAJKL GROS. amerićkl pisac ćlil ie hestseler "Model: Bužan oosao lepih žena" izazvao nezapamćen skandal u istoriii modnon hiznisa tvrdi:
ajkl Gros izgleda upravo onako kako zamišljaino njujorlkog intelektuica. Videli smo mnogo filniova u kojima takav tip nosi naočare s tankim metalnim okvirima, britak je, pomalo ciničan, neumoran radnik, spreman na sve da bi došao do ekskluzivne priče. U ličnom kontaktu Majkl Gros je srdačan i korektan, ali na distanci. Ako ga pitanje zainteresuje, u njegovom odgovoru nazreće se i tračak strasti, ali nikad neće reći ni reči više od onoga što je odlučio. Tako nikako nije želeo da otkrije zašto je pristao na razgovor baš sa nama. Bio je to jedan petak, najstresniji dan u napomoj njujorškoj nedelji, a da bi mogao da razgovara sa nama, Gros je morao da napravi temeljne promene u svom rasporedu. Smestio je naš susret između svojih novinarskih obaveza u časopisu "Espuire", predavanja na fakultetu, Setnje psa, kupovine za nadolazeći vikend i priprema za večemji izlazak. Dok sam jurila Petom avenijom, a potom 55. ulicom do raskrsnice.na Brodveju, gde se nalaze elegantne postmodeme prostorije časopisa "Esquire", nije moglo da mi promakne da je u izlozima svih knjižara, na počasnom mestu stajala Grosova knjiga "Model. Ružan posao lepih žena". S amo u Americi štampaua je u šest izdanja, već je izašlo 80.000 primeraka. Knjiga je objavljcna i u Kanadi i u Australiji,
a upravo se štampaju francusko i englesko izdanje i pripremaju brojna druga. Majkl Gros je trenutno velikakujiževna zvezda, a jedan od dokaza tog statusa obično je i višemesečno čekanje na intervju. "Sam odlučujem kome ću dati intervju", hladno je odgovorio na moje pitanje kako je tako brzo pristao na razgovor. Još je usput dodao: "Samo prodajem svoj proizvo<L" Tek je poslednju rečenicu propratio škrtim osmehom. "Model. Ružan posao lepih žena" osma je knjiga Majkla Grosa i prva koja je postala bestseler. Posle mesec dana, već je bila na devetom mestu bestseler-liste u "Njujork Tajmsu" i još se penje prema vrhu. Njegove prve četiri knjige bile su posvećene roku i rok zvezdama, a poslednje tri, pre "Modela..." pripadaju žanru krimi romana u kojima je detektivka fotomodel, Majkl Gros potiče iz ugledne njujorške novinarske porodice (i njegov otac i sestra su novinari), a i on je u poslednjih desetak godina radio u novinama "Manhattan inc.", "New York Times", B New York Magazine", i od 1994. godine kao urednik u magazinu "Esquire", a pisao je za sve ugledne američke listove, od "Vanity Fair" i "Interview” do modnih časopisa "Elle" i "Cosmpolitan", te "Washington Post”, "Willage Voice" i 'Tnternationa! Herald Tnbune". Zivi u Grinič Vilidžu i oženjen je modnim dizajnerom Barbarom Houds. Jed-
nu od posveta u knjizi "M0de1...” posvećuje njoj: "Mojoj ženi, koja nije ni okom trepnula kad me nazivala Sindi Kraford." U nepuna dva meseca, otkako se pojavila na tržištu, knjiga "M0de1..." del..." je izazvala veliku pažnju medija i žestoke kritike Ijudi iz modnog i manekenskog biznisa. Tek, kad sam je kupila, uvidela sam da joj mnoštvo objavljenih recenzija, uglavnom, nanose nepravdu. Naime, većina kritičara se zadržava tek na skandalima iz sedamdesetih i ranih osamdesetih godina i prepričava priče o seksu i drogi, onome što je vladalo modnim svetom u to doba. Ali, Majkl Gros je ispunio mnogo teži zadatak. Na pet stotina strana prikazao je istorijat profesije modela (od 1923. do danas) u svim njenim pojedinostima, od glamura do mračnog dna. Razgovarao je sa stotinama Ijudi, a izjave iz drugih izvora uredno je citirao, Tačno je da se konačna slika uveliko razlikuje od one isprazne i raskošne, koju nameću modni časopisi, ali se Majkl Gros i te kako trudi da uveri čitaoca u svoju verziju istine. Deo te istine su i promiskuitetni vlasnici tnodnih agencija, u čijim se krevetima smenjuju maloletnice (Džon Kazablankas i Džerald Meri iz "Elite" među ostalima) i heroinska zavisnost (Gros kaže da i danas postoji grupa modela koja se naziva Gia’s girls, jer im je uzor model Gia, koja je umrla od siđe koju je zaradila pre-
ko heroinske igle), ali i devojke snažne hčnosti, koje su se svetu nametnule svojom lepotom, inteligencijom i snagom volje (takve su Sindi Kraford, Veronika Veb i još neke). Konačan rezultat je knjiga u najboljem maniru američkog istraživačkog novinarstva. • Gospodine Gros, pišući "Model" razgovarali ste s nekoliko stotina Ijudi, proućili istorijat tog poziva, proverili hiljade izgovorenih ili napisanih podataka. Koliko ste je dugo pisali? Godinu dana, možda godinu i po, ali već se dvanaest godina bavim modnim novinarstvom. Tako sam mnogo toga od ranije znao. • Dugo ste se bavili rokom. Napisali ste i nekoliko knjiga iz te oblasti. Zašto ste promenili temu? Zašto Vas je zaokupirala moda? U šezdesetim i sedamdesetim zvezde roka su bile lokomotive voza masovne kulture, a u osamdesetim su to postali modni dizajneri, Rok je tada već postao preveliki i predekadentan. "Bi Džiz” i Pitera Fremptona nemoguće je zamrsliti kao individualne junake, a upravo tim tipom heroja hrani se masovna kultura. Kalvin Klajn je ispunjavao sve uslove da postane masovni juuak. Moda je postala nova lokomotiva masovne kulture. Ima to veze i sa odrastanjem bejbi bum naraštaja, kojem je odeća postala važan lični iskaz. Sve je počelo još pre sa "Studijem 54", "VidaJ Sasunom", Glorijom Vanderbilt, ali tek
je Klajn ponudio masovni proizvod s dizajnerskim potpisom. Dovoljno je setiti se oglasa za njegov džins s Bruk Šilds. Nikad se pre jedan model nije našao na velrkim oglasima na svakoj autobuskoj stanici. I mediji su obraćali sve više pažnje modi. Reč je o vizuelnom fenomenu koji je presudno uticao i na razvoj medija. Kablovska TV postajala je sve snažnija, a magazini sve deblji, krcati modnim oglasima, U tom okruženju moda je procvetala. Ona je tad najrečitije svedočila o duhu vremena. • Da U su IJudi s kojima ste razgovarali shvatili kakvu knjigu pišete? Jesu li rado s Vama sarađivah? Mislim da su pametniji razumeli o kakvom je projektu reč. Većina onih iz modnog biznisa, ipak nije ništa razumela. Za njih ne postoji spoljni svet, stvami svet, izvanjnode. Oni ne poštuju istoriju. Tačnije bi bilo reći đa ona za njih ne postoji. Kad bih neki model pitao o sedamdesetim, većina ih je odgovarala: "Pa, to su stare priče". Ali, stare priče i čine istoriju. Upravo me to zanimalo. Ali, moda je svet bez konteksta. Ona je samodovoljna, živi u sadašnjosti. Većina Ijudi iz mode ne može i ne želi da razume ništa van njihovog uskog okvira. Za njih je pravi reporter, rasni novinar ili pisac, kao Marsovac, biće sa druge planete. Navikli su na modne novinare, a oni su pre njihovi reklamni agenti nego profesio-
nalni novinari. Kad ste u nekom modnom magazinu pročitali tekst u kojem se u nešto sumnja, nesto propituje ili nešto ili neko kritikuje? U dvanaest gođina novinarskog bavljenja modom već sam okusio kako taj sistem deluje: po metodi nagrade i kazne. Kao modm kritičar "New York Timesa" objavio sam lošu kritiku i ona me koštala stolice u prvom redu na modnoj reviji Kristijana Lakroa. Jednostavno su me izbrisali s popisa. Odneo sam fotokopije svih svojih tekstova u njegovu kancelariju za štampu i rekao im: "Želeo bih da shvatite da sam profesionalac. I vi biste morali biti profesionalac". U dva posle ponoči ugurali su pozivnicu za sutrašnju reviju ispod vrata moje hotelske sobe. Mesto je bilo u petnaestom redu, Ito je u tom svetu ravno Sibiru. Moda je industrija, ali bi morala biti i zabava. Večina Ijudi unutar profesije shvata je preozbiljno. Tek, nekolicina njih nije zaboravila da se smeje. U svetu iluzija lako je izgubiti viziju. O čemu je reč? Moda samo treba ogmuti naša mala tela nečim što će nam pomoči da se osečamo bolje i samopouzdanije - . • I kako su prihvatili Vase kritike i ne baš nežne procene u knjizi? Ko je najviše protestovao, a kome se knjiga svidela? Nastavak na strani 38
37
23.06.1995. Svet