Svet

tvo uticalo ua Vas - Jeste li proinenOi neke stavove? Shvatio sam uakon ovih iskustava - јег krenuo sant nepozriatim stazama - političke zakonitosti i smisao političkih igara. Mislim da sam danas mnogo zreliji, ali шој odnos prema srpskom pitanju je ostao nepromenjen. Stvaranje jedinstvene srpske države i dalje je cilj od koga ne odstupam, ali mi je jasno da kroz brdo ne treba kopati tunel ako ga se može bezbokto zaobići. Mnogi su u međuvremenu menjali stavove - ja sam prema srpskom pitanju ostao isti, • Možete U biti precizniji? Srbi su ratom koji su vodili, postigli neke svoje ratne ciljeve: ja ne mogu biti zadovoljan ovim granicama koje smo postigli - ah nisam ni nezadovoljan. To je minimuin koji smo ostvariU, za koji smo dali dosta života. Smatram da je svaka nova srpska žrtva- ludost. Dovoljno je to što imamo - da to i politički odrađimo. Izuzev hrvatskog napada, onda moramo oružjem zavTŠiti posao. Politiku moramo voditi pametno - ona шје matematika, ”dva i dva" često nisu četiri. Kada bismo se ponašaU kao naš predsednik Martić, politika bi bila nepotrebna; samo bismo rekli šta hoćemo, povukli crtii i stvar bi bila zavTŠena... • Kada već dotičemo ovo pitanje, kakav je Vaš odnos sa predsedrdkom Martićem - u izmenjenim odnosima, koji je od Vašeg ministra postao \'aš predsednik? Ja poštujem instituciju predsednika Republike Srpske Krajine nmogo više nego Sto je to činio gosiKidin Miirlić u obrnutoj uiozi dok sam ja obavljko ovu funkciju. Ipak. mi smo otišli napred u pogledu demokratije, pa ču iskoristiti to pravo da se kritčki odredim prema svom predsedniku i nivou državnosti koji je uspostavio. Рге svega, mi smo, ako hoćete, u vreme moje nadležnosti imali tri oblasti u Krajini - sada Lmaino dve. Zapadna Slavonija je pala, usudio bih se reći da je deo krivice i u govom odnosu prema saraduicima: jedna je verzija za najbliže saradnike, druga za Srbiju, treća za narod. Zar se izjavljuje ono što on izjavljuje - da je bolje da je bio u svatovima, nego tamo gde je morao. Naša pregovaračka pozicija je od njegovog dolaska oslabila. Tvrdiin i zbog nesnalaženja pojedinih Ijudi u ovim vodama. Dok sam ja bio predsednik, šta god mi zamerali, imali smo u Zenevi i Njujorku predsednički nivo za pregovor, savetnike - a današnji pregovarači, gospodin Martič i larčević sa torbom u ruci Setaju hodnicima.zgrade UN. Gospodin Jarčević je rodom iz Kupresa, rastao je u Banatu i ja se pitam kakve on veze ima sa Krajinom. • U poslednje vreme odnosi na reiaciji KNIN - VUKOVAR su daieko od idiUćniii, ukljućujući i odlaganje skujštine u Mirkovciша, sa zabranom ulaska delegaciji iz Knina. Sta možete reći o ovim odnosiraa? Vukovar, ova istočna regija, sa đolaskom izbegUca iz zapadne Slavonije ima oko 60% stanovnika Republike Srpske Krajine. Nije više tajna, niti nas je sramota reći da je ovde i oko 80 posto ekonomske snage - niko ne beži od toga da ono mora biti raspoređeno u dražavi. Ne kažem da u ostalim delovima Krajine neina vrednih roba -

vrednih resursa. Međutim, kažem da se tamo gotovo ništa ne radi. Kod nas u ruševinama. u uslovima rata kao i tamo, ipak se nešto radi. To je prva istina koju smo mi odlučili izneti na sto - ne radi razlaza već radi ravnopravnog odnosa u budućnosti. Drugi rnomenat je pitanje 'kadrova u vladi: tri predsednika - iz Knina, ključna ministarstva - iz. Knina. sedište Vlade - u Kninu postavljam pitanje: da nije malo mnogo, ko je sada tu secesionista? Nijedan dinar za izbeglice se ovde nije slegao iz Knina - predsednik sain Kriznog štaba za smeštaj izbeglica. Vlada je ponudila 10,000 tona pšenice izbeglicama - zalivalio sam se, to je dobro, To je, recimo, proizvodnja jedne naše Bobote, dakle, večeg sela. Alr, zašto ne i 10.000 kubika ličkog drveta - ili 10 kamiona benkovačkog kamena? Pa, vukovarske kuće su srušene, država je ista, treba izbeglicama pomoći da ih poprave, Zašto je problem zapadnoslavonskilr izbeglica problem Vukovara, Belog Manastira, Dalja, Tenja a ne i Knina, Vrgin-Mosta, Dvora na Uni, Dmiša,. ' • Upravo zbog takvili stavova - a i zbog funkcije koja se poredi sa funkcijom predsednika regije Varna se u nekim krugovima danas prišiva atribut secesioniste? Nisam secesionista. Tvrdim to odgovorno - naš zajednički život je moguć samo ako rešimo neka priucipijelna pitanja. Mislim da smo svedoci žeđi za vlašću u najdrastičnijem obliku - tri predseduika i deset ministara iz jednog mesta, zar to nije dovoljan putokaz? Pa u svakoj državi se moraju uspostaviti čisti odnosi, to je noramalan deo života normalne države - prikrivanje problema vodi u secesiju.

Na ovu funkciju sam došao po nagovoru predseduika ovdašnjili opština - zamolili su me da se prihvatim ove funkcije. Baš zbog ovih detalja. Ja sam inače, od 7. januara 1991. zvanični predsednik Srpskog nacionalnog veća Slavonije, Baranje i zapadnog Srema koje nije ugašeno i poziv na ovu funkciju i

obaveza data zakletvom da štitim interes ovog kraja su me opredelili da se prihvatim ove funkcije. Ponavljam - mi smo za regionalizaciju, ne za secesiju - Knin je suviše daleko od Vukovara i Belog Manastira. NISAM 810 DOBRO PRIMLJEN U KNINU • Međufim, i sami stc kao predsednik Republike sedcli u Kninu, doprinevši fime da se vlast ceiitraUzuje, da prestouica bude Knin?

Kako da ne - bio je to naš dopriuos da formiramo Krajinu. Kada se r.aspadala Jugosiavija, tada jedino međunarodno priznata - kada su nove države potražile verifikaciju, mtiogo snažnije korene o pitanju državnosti itnala je Vojna Krajina. Mislitno da je bila vrlo pametna i realna naša ideja, nas, triju

samostalnih oblasti da oformimo državu Krajinu i zatražimo međunarodno priznanje, Da je međunarodna zajednica bila malo objektivnija - to bi odavno bilo ostvareno. Ali, eto, nisu bili objektivni - i mi sad objašnjavamo okolo našu ideju. Državu, međutim, imamo sa svim obeležjima - i to je razlog da smo prihvatili Knin. Uostalom, nije nam bilo važno mnogo gde je - cilj je važan. To je Beograd. To je cilj svih Srba. Sa tim ciljem sam došao u Kniii - a prihvađen sam tamo kao da'sam

maltene stigao iz Zagroba. I)a ili razbijem. • Sta mislite danas o Hrvatima? Hrvati su se za ovih nekoliko godioa rata vojnički i politički izgradili, što je za oas loša činjenica. No, nisu toliko moćni da bi dobili rat sa nama - sa našom motivacijom i činjenicom da branimo svoje. Mi ih nećemo napadati - kao što nismo ni do sada i skloniji smo više nego bilo kada miraim pregovorima. Političkim rešenjima. Oni bi imali muogo muka da sada гаtuju sa nama, pogotovo od dolaska generala Mrksića ua čelo vojske. Lnam o njemu visoko mišljenje još iz vukovarskih borbi. Ja iz Pačetioa redovno pratim НТ\ Г - mislim da HDZ danas ima mnogo problema kao partija na vlasti. Ona na svojim plećima sada nosi teret odgovomosti za sve dobro ali i loše i nosi na plećima opoziciju koja ima šta da joj zameri. • Sfa mislite o prinudnoj mobilizaciji u Srbiji? Tu je mnogo kontradiktomih stavova - za i protiv mobilizacije. Ima, na žalost, mnogo slučajeva ; zloupotrebe, kršenja pravila. Ima ' čak zastrašujućih grešaka, koje štete našoj državi i ja sam, naravno, , protiv njih. Ne mogu se odvoditi Ijudi koji imaju uredne papire i sedište u Srbiji. Neki Ijudi su slučaj- ‘ no nađeni i mobilisani. Međutnn, u načelu, mislim da je cela akcija u redu i da je bila neizbežna. Ne mogu naši momci dilerisati po Srbiji. a da na granicama njihove kuće čuvaju, valjda. momci iz Srbije. Da se to učinilo kada smo mi pozivali Srbiju da to učiui - možda joj ne bi . ni došlo 500.000 Ijudi iz Republike Srpske.

"Tačno je da se svašta govorllo - da je bllo mnogo zlonamomih priča, neproverenih, uglavnom iz redova radikala i poliličkih konkurenata. Ne mnogo baviti onim štoffl . može biti predmetom ■|i osporavanja, jer 3 stoji - narod, uostalom imaju dovoljno mogućiy _ da me svakodnevno pr* Ц Živim 400 metara od p linije u kući svojih ргеРд delim muke svoje okoli

v "Svojevremeno je gospodln Sešelj govorio da ću odleteti u inostranstvo čun "padnem". Ne žlvipi u Pačetlnu da bih dokazao da Sešelj nije u pravu - već zato što je to takq. Izgleda da ie nekadašnjl Sešeljev bliski saradnik gospodin Leskovac to i shvatio - na proslavi oslobodenja Tenja prišao mi je I rekao da sam, izgleda, inak bio u pravu. Nisam zlopamtilo, ali te priče nisu bile udarac samo meni - već i mojoj porodici"

6

GORAN HADŽIĆ; KNIN JE DALEKO

4.08.1995. Svet