Svet

KAKVE TAJNE KRIJE PODZEMLJE PETROVARADINSKE TVRĐAVE

Kše; flnaKolar

TRAGAIUCI ZA TAJNIM HODNIKOM КОП IZ TVRDAVE ISPOD DUNAVA VODI U GRAD, NISAM NAIŠAO NA OGROMNU ZMUU KOJA JE PRE TRIDESET GODINA PROGUTALAIEDNOG VOJNIKA, ALI SAM VIDEO DRUGE ZMUE!

etrovaradinska tvrđava i danas izaziva strahopošto vanje zbog svojih zamršeuih i još uvek neistraženih tunela, koji su, po рпбата starih, nastanjeni velikim zmijama, ili su u njima postavljene zamke. Malo je istraživača koji su se, s obzirom da ne postoji detaljan plan tvrđave i njeuih hodnika, samostalno usudili da produ njenim hodnicima. Veljko Miljković je jedan od retkiii koji se spustio i u one tunele u koje Ijudska noga odavno nije kročila. • Koje se misteriozne priče vezuju za Petrovarađinsku t\rđa\u i njene hodnike'.' I mene su kao i mnoge mlade Novosađane opijale priče starijih o Petrovaradinskoj tvrđavi, pa sam i sam odlučio da krenem u avanturu i da se uverim Sta se u tim tunelima zapravo krije. Naravuo, ne u onim delovima koji su otvoreni za javnost, več onim u koje još uiko nije kročio. Na samom početku mi nije bilo svejedno da uđem u te inračne hodnike, јег su mi u glavi odzvanjale priče da su ti hodnici misteriozni i nastanjeni raznim čudirna, kao što su ogromne zmije-pitoni i anakonde. zamke sa šiljcima koji probodu posetioca ako nagazi na određen kamen. Međutim. na mene je najviše uticala priča o maču koji je tako uamesten da odrubi glavu ouome ko pokusa da uzme zlatnu ki ;»)stavljenu kao шатас.

• Da li su sve priče o tajanstvenini hodnicima ove tvrđave izrnisljene? Srećom, sve su to samo priče koje i dalje golicaju maštu, ali postoji i takva priča koja je možda moguća i u nju i danas veruje bar 90 posto Novosađana, a odnosi se na veličanstveni građevniski projekat ovog zdanja. Priča se i o spletu tunela koji vode sa tvrdave: jedan ispod dna Dunava vodi u centar Novog Sada, dok drugi ima izlaz negde kod Pazove i verovatno vodi ka Bebgradu. Nisam ni ja ostao ravnodušan prema priči da se u grad može stići ispod Dunava, pa sam sa nekoliciпош svojih drugova odlučio đa pronađem taj prolaz ako postoji. Istražio sam mnoge tunele i one kojirna se može proći peške, a siSao sara i u one koji su delimično ili potpuno potopljeni. Neke hodnike sam prešao i plivajući dok mi je jedina sigumost bio mali kanu-čaшас na naduvavanje.

• U kakvom su stanju Petrovaradinski tuneli? Hodnici nisu u lošem stanju, ali su zapušteni, nailazio sam namesta koja su bila toliko potopljena da je voda dopiraia skoro do plafona tako da je za vazduh ostalo svega dvadeset centimetara. Zadivljujuće je da u svim hodnicima i danas dobro funkcioniše ventilacija, pa kiseonika ima i u tim gotovo potpuno potopljenim delovima. Deo hodnika, osim čiste vode, prekriven je finim talogom-muljem koji se muti i na najmanji pokret, tako da se ui sa ronilačkom maskom ništa ne vidi. Najveće razočaranje je uvek bilo kada sam stigao do tačke odakle sam morao da se vratim, јег je hodnik bio potpuno urušen. Kada sam se uverio da sa strane tvrđave neću stići do grada, odlučio sam da pronađem izlaz iz tog tunela koji je vodio u grad. Kako ne postoje pisani podaci o tome da li postoji takav prolaz, ponovo sam se vodio pričom starih Novosađana

koji su tvrdili da se izlaz ualazio ispod temelja bivše Jermeoske сгкve u centru grada. Na žalost, od Jermenske crkve nije ostalo mnogo. Samo kameno postolje na kome su lobanje i nalazi se na uglu kod zgrade "Interservisa". No, sva sreća da se tog posla nisam odmah prihvatio, jer sam tek kasnije sazuao da je i taj jedini svedok postojanja Jermenske crkve pomeren nekoliko metara kada se gradio bulevar: bivši Maršala Tita, danas Mihajla Pupina, jer je, navodno, smetao. Pokušao sam da pronađem i onaj hodnik koji navodno vodi ргеma Beogradu, ali kako jedan deo hodnika i danas koristi vojska, moгао sam da pronađem neki drugi ulaz. Javili su mi da u Sremskim Karlovcima u .dvorištu jedne starice postoji bunar i da pretpostavljaju da je i to jedan od rnogućih ulaza u tuuel; međutim, i to je bio krivi trag.

• Da li postoji mogućnost da se u tim zamršcnim hodnicima zaluta? Nikada se nisam plašio da ću u tim hodnicima zalutati, jer imam dobru moć orijentacije; međutim, ne preporučujem nikome da se odvaži i krene u takav poduhvat, barem ne bez vodiča. Tumarajući hodnicima, otkrio sam da su svi tuneli tako građeui da, bez obzira na njihovu isprepletenosl, svako raskršće je, u stvari, putokaz. Raskrsnice su pri gradnji tako uskladene da su u obiliku slova "T” ili u obliku slova ”Y", gde je pravac za izalaz uvek u smeru donjeg kraka. Za sada sam jedini samostalni i samovoljni istraživač petrovaradinskih trmela koji je taj sistem otkrio. • Imaju ii tuneli čudne stanovnike? Kilometre tih hodnika sam ргоšao, aJi nikada nisam naišao na nešto što bi se moglo nazvati čudnim. Ogromu zmiju nisam sreo, mada sam i ja slušao jezive priče o tome;

da je pre dvadeset ili trideset godina progutala nekog vojnika koji je bio na straži i da su sledeći dan pronašli samo njegovu pušku. Doduše, zmije sam video u nekoliko navrata, ali to su biie obične belouške koje, kao što je poznato, nisu otrovne i ne mogu da dosegnu ogromne razmere. Ovakve i slične priče proveravao sam i kod bibliotekara na tvrđavi, koji mi je гекао da su to samo priče, jer.nigde nije zabeležen nijeclan takav slučaj. Pre nekoliko godina kada se renovirala populama Beogradska kapija i kada je za saobračaj bio zatvoren put koji tu prolazi, nastala je prava gužva u gradu i pouovo su krenule priče o ogromnom pitonu. Priča je toliko bila uverljiva da su gradske vlasti preko sredstava javnog informisanja morale da demantuju te glasine. Kako se ovaj događaj odigrao u jeku turističke sezone, bilo je dosta muke da građani i posetioci povrate poverenje i ponovo krenu u obilazak ove veličanstvene građevine.

IZMEĐU PREDANJA lISTENE: Sve misterije Petrovaradinske tvrđave

Svet 1.09.1996.

45