Svet

POSTVIJETNAMSKI SINDROM: ŠTA SI RADIO U RATU, TATA?

Рг lOVAN MARIC. psihijiatar Neuropsihijatrij: ke klinike "Dr Laza Lazarević" u Beogradu. veštak u slućaievima mnogih morbidnih übistava. DODUtonog u Pohorskoi: koii se u poslednie vreme intenzivno bavi DTOućavaniem posledica rata na psihu liudi. u razoovoru za "Svet" otkriva kakvi nas sve psihićki poremecaii ćekaiu do dalasku mira

Suzana Miličić

građans- кош ratu, sve je oclvra t-no a najoclvratnija je pobeda. " Ovom Ciceronovom sentencom, psihijatar Neuropsihijatrijske klinike "Dr Laza Lazarević". Jovan Marić, otvorio je tribinu čija je tema bila "Posttraumatski ratni sindrom". Strogo stručan termin udaljava ovu temu od običnog čoveka i čini je samo jednom od mnogih dijagnoza nekih bolesnika psihijatrijskih klinika, daleko od nas. Ali, samo naizgled. Posttraumatski ratni sindrom, ili sve ono što će nam se dogoditi posle rata, vrlo je blisko skoro svakom od nas. I vrlo brzo će uslediti. O tome za "Svet” govori dr Jovan Marić. "Nekoliko kafegorija Ijudi je strahovito pogođeno ratom, direkfno, a svi smo mi, kao narocl, bez obzira imaino !i neposredne veze ili ne, uvučeni u stravični vrflog ratnib zbivanja. Oni koji su neposreduo pogođeui rafom su borci, izbcglicc, deca koja su ostala bcz roditelja i to su Ijucli Cija čc jvsiba biti najpodložnija postfraumafskom _ratnom sindromu."

• Како će se taj sindrom odraziti na izbeglice, recimo? Izbe.glice su već sada, dakle dok rat još uvek traje, prošle kroz nekoliko faza. Prva faza kod svih izbeglica je optimizam. To je ono: Ma, važno je da sam živ, sve če se nadoknaditi... samo nek' smo živi. Druga faza koja obavezno sledi je - razočaranje. U bilo šta. U to kako su prihvaćeni u drugoj zemlji, u to što su izgubili sve što su tokom života stvarali, što su izgubili godiue života... Faza razočaranja zatim prelazi u prolongiranu depresiju jer čovek shvata da se u njegovom životu ništa nije promenilo, ništa se ne rešava, a sam sebi ne može da pomogne. Pri tome, ne zaboravite na ekonomsku stranu koja je najčešći faktor depresije, јег Ijudi ne mogu sebi da obezbede osnovnu egzistenciju. Osim toga, mi smo po prirodi vrlo inertan narod, koji se teško pomera sa jednog mesta. Nije ovo Amerika gde se Ijudi sele iz države u državu zato što imaju tamo bolje živolne uslove... • Nisu ui ovo američki uslovi... Naravno, ali mi kao narod, imamo potrebu da se vezujemo za mesta, predmete, prijatelje ili komšije. To je ta naša "orijentalna kullura" koja nam promenu mesta boravka čini još dramatičnijom. U suštini, izbeglice će imati dva osnovna problema: ckonomsku i egzistencijalnu nesigurnost.

• Ekonomska uusigiirnosf jc očiglctlna. Koji su to cgzisteiicijalni probleini koji će sc javiti (ili su se već javili) kod izbcglica? U pilauju su Ijudi koji su prošli kroz ratue traume, i imali neposredna iskustva sa smrću. Postoje tzv. "uklješteni afekti", odnosno, katastrofična iskustva, intenzivne

eiuocije koje se ue gase tako lako. Upravo obrnuto, one se kao fleš-bek, konstantno vraćaju i prouzrokuju košmame snove, nesanicu, psihosomatske poremećaje. • Upoznata sain sa slućajem žene koja je preživela golgotu Vukovara. Ona i sestra su bile u skloništu i trebalo je prefrćati

puf tla bi se cionelo vode. Prvo su se prepirale oko toga ko će da ide, htele su i jedna i druga. Na kraju je otišla sestra. U trenutku dok je pretrćavala put, raznela ju je granata. S tim, ova žena, sada živi i fo joj ne da mira ni danju ni noću. Znate kako se kaže: za vreme rata najviše posla imaju hirurzi i psihijatri jedni spašavaju život, dmgi dušu. Posle rata najviše posla imaju fizijatri i opet, psihijatri. Ovi prvi da zaleče rane, a ovi drugi opet, da motre na Ijudsku psihu. • Kako će se sve te proшепе koje su Srbi doživeli odraziti na našu kolektivnu svesf? Strah, anksioznost, briga, depresija... Uzrnite još i alkoholizam kao propratnu pojavu. Mnogi su govorili da smo mi pijana vojska. Ljudi će pokušati, ili već pokušavaju da potope bol u alkoholu, ali treba da znaju da je bol dobar plivač. I neće tako nestati. Svaki čovek ima svoj ego-odbrambeni sistem. Najveći broj Ijudi će pokušati da se adaptira na najnoviju situaciju po sistemu: "Hajde da se prilagodim, važno je da sam živ”. Uopšte, ja imam dva zapažanja vezana za ovaj rat: prvo - ogromua doza agresivnosti koja prelazi u bestijalnost. Kad govorim o ovome volim da рагаfraziram Audrića koji je rekao - "Bosna je učiouica mržnje". Ja bih dodao - Bosna jc zemlja cmica za istra-

živanje iiajuiračnijili sirana Ijudske prirode. Drugu /араžanje usmereuo je ua sposobnost za adaptaciju ua nove životne uslove, koju je ispoljio naš čovek. Adaptaciooi materijal je upravo, jedan od kriterijuma mentalnog zdravlja... Cinjenica je da su mnogi Ijudi pobegli, ali je činjenica i da su se oni koji su ostali, neverovatno prilagodili nedostojnim uslovima života, bez vode, struje, hrane... • Pa, dobro, šta konkretno rnožemo da očekujemo posle rata? Posle rata nastupa "sindrom lakog potezanja oružja” i on traje oko pet godina. To nije ništa drugo nego obični kriminal. Osira toga, tu su i moralne devijacije, јег je građanski rat, gleđano sa morainog aspekta, izuzetno negativan. U stvari. doči če ili je več došlo do moralnog vakuuma, јег su uobičajene Ijudske vrednosti popucale. Do juče ste bili komšije, dauas pucate jedni na druge... Druga je situacija kad se radi o ratu protiv okupatora koji je ušao u vašu zemlju, a sasvim druga ova naša. Druga stvar, sve slike užasa koje smo mi gledali na TV-u su učinile da se mi več naviknemo na nasilje, leševe, masakre, što ostavlja straliovite posledice na psihu. • Na tribiui ste govorili o mogućuosti da naši borci podleguu tzv. "postvijefnamskom siudromu". Sta

A TITO JE SVOJIM БОКСIМЛ DELIO "PAKTIZNASKE SPOMENICE" I VISOKE I PENZTJE: Dr Jovan Marić I

Svet 11.12.1995.

17