Svet

ord Karington je dugo VTIemena bio glavni eVIOpski pregovarač u balkans'kom konfliktu skao predsed-

nik Konferencije o bivšoj"

"Jugoslaviji. Ovo: Je razgovor "O vremenu koje je ıza nas, "ali i mogućim ishodima kriiZe. a | + Počeću ovaj razgovor s nečim što obično dolazi na "kraju – a to su memoari. U poslednje vreme objavljivani su i u Srbiji i u Hrvatskoj. Predsednici Mesić i Jović su objavili svoje knjige,a takođe i general Kadi|jević. Da li ste pročitali te memoare? - _ Pročitao sam samo neke delove — vrlo malo, zapravo. Nisam ni znao da je i predsednik Jović objavio knjigu. * Za mene je bilo iznenađujuće da”damas svi tvr· de ono što su spremno negi_rali 1990. i 1991. – da zapravo nisu hfeli Jugoslaviju. Tad su – bar Javno — svi g0vorili da traže neko rešenje za Jugoslaviju, ali sad — jedan je naslovio svoju Knjigu: "Kako smo srušili Jugoslaviju”, drugi je napisao da je još u martu 1991. vi_deo da treba stvoriti "novu Jugoslaviju” u' granicama

„age ePyr Nike era tray

_u kojima žive Srbi i Crno- gorci, treći je rekao da je to već tada bila "vojska bez | države", i da ne zna zašto | bi vojno spašavao fakvu | državu...

· To, dakle, sad tvrde ı Srbi, ako dobro razumem?

| + Da, i Srbi – možda | Čak najdirektnije predsed· nik Jović. Jeste li time iznenađeni, ili ste znali da 1991. - više niko nije hteo Jugosla_ viju?

| __Ne, nisam iznenađen. To | Je bilo upravo ono što sam . Video kad sam počeo svoj posao kao predsedavajući Konferencije o Jugoslaviji. · Svako je imao svoj dnevni _ red kojeg se držao bez od_ stupanja. To je bilo vrlo jas| no. Ža Srbe ı Hrvate na tom dnevnom redu bilo je stvara| nje Velike Srbije ı Velike Hrvatske - oi su bili zainteresovanı samo za to. Kučan uije hteo ni na koji način da bude deo bilo kakve Jugoslavije. On je jednostavno bio siguran da može bez velikih posledica postići nezavisnost. Bio je u pravu, jer Je postojao iianje ili yiše Jasan sporazum — recinio to tako da Slovenija može ići. Stvar je bila bitno drugačija sa Izetbegovićem. On je mislio

ema gro ri meze ao mati

e_chaEıPO.a) Ne" ana

Ban AGO

je zapravo bio u pravu kad je tako mislio –— da će se Bosna sama naći u veoma teškoj poziciji ako ne postigne neku vrstu udružiyinja sa Hrvatskom ih sa Srbijom, ili što bi bilo najbolje, ali sve manje realno – s obe. Prema tome, svi su učesnici imali svoje samostalne projekte ı o nekom zajedničkom gotovo da ı nije moglo biti govora. S druge strane, osim slovenačkog projekta, svi ostali su se sudarali ı međusobno negirali — naročito srpski ı hrvatski ı to po pitanju Bosne. Jedino je Kučan tu mogao biti miran.

+ Danas svi priznaju da Je Sloveniji bilo dozvoljeno da ide iz Jugoslavije bez problema...

Bilo je tu nekih problema, kao što Je recimo pitanje nasleđivanja jugoslovenske imovine. Ali, om u tom trenutku nisu bili dominantni.

+ Borisav Jović kaže da Jc general Kadijević u početku vrlo nerado pristajao na samostalnost Šlpyanljcš jer Je Još i tada verovao u Jugoslaviju kao celinu.

Da, alı ipak je ta armija postajala sve više srpska.

Ona to na početku mije bila,

— a tek danas vidimo koliko

ali je vremenom postajala u sve većoj meri. Pitanje je, naravno, šta se SVE moglo dogoditi da je razvoj išao u drugom smeru. Recimo, najveći je paradoks da se ništa od toga ne bi dogodilo da je još uvek postojao snažan komunistički Sovjetski Savez 1 da je Brežnjey još bio na vlasti u Sovjetskom Savezu. Svi bi se u Jugoslaviji vrlo brinuli šta bi on učinio ı kakav bi bio odgovor Amerike. Amerika nikad ne bi dopnstila sovjetske baze na Mediteranu, a Rusi bi to znali. Istovremeno, Jugosloveni bi bili uplašeni ı zabrinuti da sovjetska armija ne dođe u Jugoslaviju. Prema tome, sve bi to bilo nemoguće. MIslim da je do situacije koju imamo u Jugoslaviji dovela kombinacija Titove smrti, pada komunizma u svetu | sloma Sovjetskog Saveza. Nacionalizam je zamenio mesto sa marksističkom filozofijom, i n suštini pa preuzeo. Jedino su ljudi ostali isti — Milošević, Tuđman, Kučan, čak ı Gligorov ~ svi su oni bili marksisti sve donedavno. Jedini izuzetak je bio Izetbegović.

+ General — Kadijević kažc da jc vojska mnogo

očekivala od neuspelog puča u Rusiji protiv Gorbaćova... Da li on kaže šta je vojska očekivala od tog puča? Da im Rusi pomognu?

+ Da vrate stari odnos ravnoteže između dveju velesila i da time omoguće opstanak Jugoslavije.

Oh, da – mogu zamisliti da je to ono što bi general Kadijević najviše želeo.

+ Da li je Kvropska unija u to doba bila zabrinufa da se tako nešto ne dogodi — da se ne dogodi prevrat u Rusiji koji bi sve vratio na početak?

Po mom mišljenju, Evropska unija se predugo zanosila snom očuvanja Jugoslavije kao jedinstvene zemlje. Oni su – a Ja bih rekao da se može ı razumeti zašto – verovali da su opasnosti od sloma Jugoslavije ı mogućih posledica tog Sani mnogo veće nego bilo kakvo očuvanje jedinstva Jugoslavije. Evropska zajednica je pri tom zaboravila da su stvari već odavno izmakle kontroli i da se više ne mogu vratiti u okvire koje je nudilo jedinstvo Jugoslavije. Kad su starı nacionalizmni Hrvata ı Sr-

ba prevladali, postalo je pre-

LORDI PITEB MABINGPFON, britanski diplomata čija je

uloga u prvim godinama rata na Balkanu bila izuzetno znacajna, priča o do sada nepoznatim pojedinostima svojih | razgovora sa predsednicima jugoslovenskih republika: _

_ Milošević i Tuđman su mi s

poverili da su se dog ovorili DN

kasno da se bilo šta učini. Prema tome, jedinstvo Jugoslavije je bilo nemoguće sačuvati ili obnoviti.

+ A šta je bilo moguće učiniti u tom trenutku?

Ja sam pokušao da uspostavim neku vrstu polufederalne strukture u kojoj bi re-

publike razvijale one oblike

međusobnih odnosa koje bi same smatrale najboljima. Dakle, imali bismo strukturu koja bi bila vrlo labava i nikoga ne bi ni na šta obavezavala, osim na ono što bi se države same dogovorile. Postojale su vrlo velike šanse da taj projekat uspe. No, glavni problem je bio u lome što se liderima jugoslovenskih republika. moglo vrlo malo verovati. Recimo, mi bismo se nešto dogovorili, a onda čim bih otišao, oni bi učinili nešto potpuno suprotno i time ugrozili bilo kakav sporazum. To su radili apsolutno svi — ne možete ti Zamisliti koliko sam Ja trikova tamo video. Pa sećate se valjda tih bezbrojnih primirja krajem 1991. – omi zapravo ni u jednom trenutku nisu osećali nikakvu obavezu da se drže dogovora. Ja sam stalno insistirao na HcCkoj vrsti asocijacije među

tim novim državama — UOStalom, cela infrastruktura je takva da bi ta asocijacija realno bila najbolje rešenje. Mi smo došli do praga dogovora o tome kad je došlo do priznavanja Hrvatske ı Slovenije, a to priznanje je u tom trenutku sve pokvarilo. Jer, onoga trenutka kada je stiglo to priznavanje, a na tome je veoma insistirala Nemačka, ni Hrvatska mi Slovenija više nisu imale nikakvog interesa da nastave

razgovore. One su dobile šta su htele. A ako idemo dalje, takva je odluka zapravo Zapalila rat u Bosni. Kad ste Jednom ponudili priznanje Sloveniji ı ı Hrvatskoj, morate isto rešenje ponuditi i ostalima. A kako je Izetbegović mogao TeGis Ne Izetbegović je vrlo dobro znao da će to značiti građanski rat u Bosni, jer su bosanski Srbi već Jasno rekli da neće priznati nikakvu bosansku nezavisnost i da žele ostati ujedinjeni u Jugoslaviji. On mi je jednom prilikom rekao:

"Ako me budete pitali hoću

Nestfavalk ne sir.

LI