Svet

oružzane pliacke

benzinske |

pumpe "Mala

pečurka" u Novom

Sadu, za "Svet"

govori Vasilije kapadat,

prilog tvrdnji da su se ĐOtoOvVO svi do Juče "ameTrički" oblici kriminala odomaćili ı kod nas, može ıći ı događaj koji se 1. februara 1996. desio u Novom Sadu.

Reč Je o oružanoj pljački benzinske pumpe "Mala pečurka” koja se nalazi na Bulevaru cara Lazara, a koju su izvršila dva maskirana kriminalca. Tom prilikom pljačkaši su, uprkos brzoj intervenciji milicije, uspeh da pobegnu u nepoznatom pravcu. Odneli su kompletan popodnevni pazar koji je iZ-

Kako se svc to dogodilo. ispričao nam je Vasilije Lapadat radiik benzinske puti pe "Mala pečurka”, ujedno svedok ı žrtva ove uzbudijive priče.

"Bilo je tačno 19.20, da- —kle, pola sata pre zatva-

ranja. Kolega Zarko Kanački se nalazio u prodavnici auto-delova. Ja sam bio u kancelarijskom „prostoru na samom ulazu u prodavnicu. Naš treći kolega Esad Muharemi nalazio se nešto u udaljenijem delu čajne kuhinje gde je otišao da opere ruke. Veći deo pljačke on nije video."

U profesionalizam pljačkaša nećemo zalaziti. Žavršnu reč će ionako reći nadležni organi za koju se nadamo da će biti primerena nasilništvu ove dvojice naoružanih Fantoma, čija lična odevna kreacija, koju su upotrebili prilikom pljačke, neodoljivo podseća na ovog junaka iz stripova ili niskobudžetnih američkih filmova.

istom stilu. No. najbolje će biti da ostavimo šalu na stranu ı da zaključino jednu vrlo verovatnu stvar. A to Je da su pljačkaši, sudeći po načinu izvršenog dela, pratili rad benzinske pumpe ı dobro poznavali navike radnika u njoj. Za sreću se. takođe, ne može reći da im nije bila naklonjena toga dana. Sačekali su da se radno vreme približi kraju. ja ViŠe nije bilo pa su time eliminisani mogući očevici, a ı brza pomoć za radnike pumpe. Prošli su neopaženo ı upali u prodavnicu.

PUCANJ i PRETNJA UBISTVOM

"Kada su provalili u prodavnicu", nastavlja priču gospodin Lapadat, "počeli su da viču 'Ovo je pljačka, predajte novac!!” Ponašali su se varvarski i bili su naoružani. Na sebi su imali crne kape sa otvorima za oči i crne rukavice.

19.22.1996. Svet

ı game PLJAČKNŠI OBNELI 17.000 DINRRA IZ KRASE BENZINSKE Ala

pa ——J Sa Re Oza POO O RON SB 52 -

Bili su lakše obučeni, džemper ı farmerice. Jedan od njih je imao toljagu veličine bejzbol-palice, a drugi je imao pištolj koji je odmah uperio u kolegu Zarka Kanačkog. Zahtevao je od njega, vrlo nasilnički, da mu preda torbicu sa pazarom. Bili smo zatečeni, i možda smo im malo smeteno delovali, Jer smo odugovlačili sa predajom pazara, nadajući se da će ipak neko od mušterija naići i zvati miliciju."

To odugovlačenje moglo je koštati života Zarka Kanačkog. Nervozni ı nestrpljivi u nastojanju da dobiju novac, jedan od pljačkaša je pucao Kanačkom u nogu. Zaradio je prostremnu ranu. Očigledno da nisu prezali ni od najsurovijih sredstava da bi ostvarili svoj cilj.

"Potom su mi", priča dalje Lapadat, "prislonili pištolj uz glavu i urlali na okrvavljenog Zarka preteći da će me ubiti ukoliko im ne preda KUUĆ od sefa. Više

CO RC IR i SI ODE

POS

se ništa mijc moglo. učiniti, bili su spremni na sve."

Pljačkaši su dobili ključ, otvorili sef ı sa 47.000 dinara otrčali iz prodavnice U nepoznatom pravcu:

Kada su se pribrali, Ždici Su pozvali miliciju koja Je, po rečima gospodina Lapadata, došla jako brzo, svea dva minuta nakon pljač-

e Ž

Ali, ni to nijeŽb voljno brzo da kriminalci budu uhvaćeni. Bez obzira na lakoatletičarske Sposobnosti pljačkaša, očigledno je da su ipak bili motorizovani, sudeći bar po odeći koja nije baš bila primerena ovim zimskim danima.

Kuda su otišli i gde se kriju, ne zna se. Nezvanična informacija je da im je mili-

cija na tragu. Sa inspekto- :.

TOI Mumovićem, koji vodi ovaj slučaj, nisam uspela da razgovaram. "Na terenu

'. kažu. Izgleda da policija GV dana ima” "pune ruke

očajna. Sećam se da je govorila da Je Zoran u to vreme trebalo da bude kod kuće i spava. Sećam se da mi je rekla i to da je ona sa njihovim sinom u to vreme bila na pijaci, odakle su otišli kod kumova, gde su pravili neki ručak."

Na ovom sudskom pretresu kao svedok se pojavio ı Zeljko Đukić (30) ız Novog Sada, koji Je potvrdio da mu je pokojni Zoran Stanković dugovao oko 150.000 DEM, ı da mu je taj dug zapravo vratila Slavica Ristić, ı to tako što mu je 37.000 DEM (dobijenih od prodaje njenog stana) dala u gotovini, a ostatak duga je "prebijen" tako što Je on od nje dobio lokal "Biser". Pošto Je lokal vredeo više od 113.000 DEM koliko je glasio ostatak duga, Đukić Je Slavici (tj. Zoranu) dao i svoj "mercedes", ı tako je računica svedena na nulu. Upitan za odnose koji su vladali između Zorana Stankovića ı njegove tašte, svedok Đukić Je izjavio:

"Koliko znam, Zoran je poštovao svoju taštu i o njoj mi je često lepo govorio. Jednom joj je u mom prisustvu kupio i poklon. Vezano za posao, čuo sam da su bili nezadovoljni i da su se žalili jedno na drugo. Od Slavice sam lično čuo da ju je Zoran jednom

prilikom istukao, i to zbog posla,ida je ·

povodom toga intervenisala i milicija. Sećam se da mi je Slavica rekla da više ne mogu da rade zajedno, pa je jedno vreme Zoran poslove u "Kiviju" radio sam, ali ne tako uspešno kao Slavica. Zato je ona ponovo i preuzela brigu o radnji. Znao sam da je Zoran imao dugove, ali mi on nikad nije spominjao da su mu zbog tih dugovanja protili". Posle Zeljka Dukića, na klupi za svedočenje pojavila se ı Svetlana Rotarov ız Novog Sada, vlasnica kafea "Rio", i za sudski zapisnik dala sledeću izjavu:

nosio ukupno 17.000 dinara.

pe Ove li CU u

SVEDOČENJE "INTIMNE PRIJATELJICE" "Ja sam bila intimna prijateljica

_ pokojnog Zorana Stankovića oko tri

godine, i znam da je Zoranova supruga Klara znala za našu vezu. Gospođu Ristić sam prvi put videla na Zoranovoj sahrani, dok sam Klaru viđala i ranije, a često smo razgovarale i preko telefona. Kao Zoranova intimna prijateljica nisam s njim pričala o njegovim porodičnim problemima, i smatrala sam da je to u redu. Mislim da mi taštu nikad nije spominjao, jedino je pričao o svom sinu koga je jako voleo. Zoran je meni novčano pomogao kad sam uzela u zakup "Rio", ali, ja sam taj novac njemu posle vratila. Naša veza se prekinula šest meseci pre njegove smrti, ali, viđali smo se i dalje svakodnevno zbog zajedničkih poslova vezanih za "Rio". Nije mi spominjao ni svoj posao u "Kiyviju", Jedino se sećam da mi je jednom prilikom rekao da je izašao iz posla, i da ne Želi više da s tim ima veze.

Zoran je voleo lepo da živi, da vozi skupa kola, da nosi lep nakit i skupocenu garderobu. Osim toga, voleo je i da se kocka. Uopšte, njegovi dnevni rashodi su bili jako veliki. Znala sam da je imao i velike dugove, Jer sam mu i ja davala novac da bi ih se rešio: Pošto smo zajedno radili u lokalu, često se dešavalo da je uzimao ceo pazar i odlazio nekud. Inače, nisam primetila da je bio nervozan zbog dugova, niti mi je poznato da mu je iko zbog toga pretio. Koliko znam, dugoyvc Je vraćao na vreme i prilično je pazio na rokove. Ali, zaduživao se često, tako da sam i ja u tri navrafa skidala svoje zlato (koje je om posle dalje prodao) da bih mu pomogla. Zbog njegovih: dugova prodala sam i svoja dva automobila, "golfa" i "bagija", i to sam radila svojom voljom. Od lica kojima je dugovao poznata su mi imena Vladimira ili Vladislava Nešića kojem Je dugovao oko 34.000 DIčM, ı Aleksandra

osili sti crne maske i E ukavice, toljagu i pištolj! Pretili su da će me tibiti ako Hi ae S pred i KUCI od O

Stojkovića kojem je dugovao oko 100.000

DEM I. Ja ga nikad nisam pitala zbog čega se toliko zaduživao, niti sam smatrala da je to moje pravo s obzirom na odnose u kojima smo bili. Znamo samo. da je trgovao zlatom, i da je nameravao da jednog dana otvori zlataru."

Kao poslednji svedok na ovom pretresu pojavio se Aleksandar Stojković (50) iz Beograda:

"Zorana sam upoznao početkom leta %4. godine u Beogradu, i to sasvim slučajno, preko zajedničkih prijatelja, i mogu reći da je na mene ostavio dobar

| ufisak poslovnog mladog čoveka. Posle

smo se međusobno porodično posećivali, dolazili jedni kod drugih na slave i rođendane, čak smo i jedan godišnji odmor proveli zajedno, na moru. O njegovim poslovima i dugovima nisam ništa znao, smatrao sam da novac pozajmljuje zbog poslova u 'Kiyiju", a ne zbog nekil i svojih privatnih stvari. Jednom prilikom je od mene pozajmio oko 30.000 DEM, sa obrazloženjem da mu taj novac treba za neki posao sa sokovima. Posle mi je u više navrata tražio još novca, ali, umesto para dao sam mu svoj zlatni sat (u vrednosti 13.000 DEM), i ženin sat (u vrednosti 7.000 DEM). Novac mi nije vrafio na vreme. Krajem marta 95. godine od mene je pozajmio još 60.000

DEM, rekavši da prodaje kuću i lokal, i

obećao da će mi pare vratiti do 1. juna iste godine. Krajem aprila mi je vratio 13.000 DEM, a ostatak novca mi nikad

nije vraćen.

Odnosi u njihovoj porodici su mi izgledali sasvim skladni, Zoran mi nikad nije pričao o sukobima sa taštom, i imao sam ufisak da imaju dobar odnos."

PLANIRANO PUTOVANJE ILI BEKSTVO U GRČKU?

Nakon svih ovih svedočenja, za reč se javila i supruga pokojnog Zorana

Stankovića, Klara Stanković ı aiu da svedok Stojković govori istinu. tj. da on nije znao ıZ kojih razloga Zoran pozajmljuje toliki novac. Na posebno pitanje branioca Slavice Ristić Dušana Uzelca, da li se u vreme neposredno pre smrti Zoran ponašao čudnije nego inače |. da li je spominjao neke planove vezane za neposrednu budućnost, Klara je odgov orila:

"Ja znam da je Zoran planirao da ide u Grčku, i da je trebalo 29. maja, dan nakon ubistva, da ide u Beograd zbog viziranja pasoša. Bilo mi je veoma čudno to što on nije znao kad će se vratiti, jer mi je do tada uvek govorio koliko će se tačno na putu zadržati. U poslednje vreme je od mene zahtevao da odgovaram na telefonske pozive upućene njemu, i da govorim svima osim članovima uže porodice da nije kod kuće."

Osim svih Ovih svedočenja. na krajt ovog glavnog pretresa je iz novosadskog SUP-a potvrđeno da u gradu ne postoji "BMW" boje trule višnje sa početnim brojevima 238. Takvo vozilo (ali sa” početnim brojevima 236) postojalo j Je pre tri godine, kada su tablice i vraćene.

Nakon svega što je videno 1 rečeno, Krivično veće je odlučilo da se sledeći glavni pretres zakaže za 1. mart, kada bi trebalo ı da se pogleda spominjani– i yideo-snimak. Smatra se da bi, njega, ukoliko bi se utvrdila kriyica, Š Slavica Ristić, Slađan Petrović i Goran } Tešić mogli biti optuženi prema članu 47. stav dva, tačka jedan, Krivičnog zakona Republike Srbije. To bi značilo da bi kao presuda optuženima, u slučaju. utyrdivanja ı dokazivanja njihove krivice, u obzir dolazila ı smrtna kazna!!!

U svako slučaju, do sledećeg sudskog pretresa ina manje od mesec dana, Da li će do tada odbrana uspeti da pronađe neke nove pojedinosti koje bi pomogle njihovim klijentima, da li će se pronaći neki ključni svedok koji će govoriti u njihovu — korist. ili će stvari ostati ovakve kakve Jesu - Oslaje uam još da vidimo. PHEEESERET

~ Maki akdskodpaypAdt pravi Ba zSoeakiej8y