Svet

Svet 19.2.1996.

MILAN PAROŠKI, nove metle ĐDemelrrašske si?remice:

+ Ako je GSS reformistička stranka, zašto tako agresivno napada desničarske i demokratske koje su isto tako reformske u odnosu na ovo što sada imamo?

Ako gospodin Paroški misli na naš ekonomski reformizam ili na reformu državnog sistema u smislu demokratizacije. GSS zaista jeste” reformska stranka. Retormska stranka je svaka koja se zalaže za promene. ali moram da kažem da stranke koje mi

· kritikujemo nisu retormističke jer variraju kako prema nacionalnom pitanju tako ı u opštem odnosu prema

demokratiji, medijima ı drugome. Tim variranjem one. u suštini. podržavaju Socijalističku partiju. što predstavlja jedan od najvećih paradoksa našeg političkog života. Navešću samo jedan primer za stranke koje su, verovatno. bliske Milanu Paroškom. One danas kritikuju Miloševića kao izdajnika, ali samo utoliko što on nije nastavio da sprovodi nacionalni program koji su one duboko podržavale. Tu je sudbina Srpske radikalne stranke najindikativnija. SRS je u dosta dugom periodu otvoreno podržavala Miloševićevu politiku, što se. na žalost, desilo i nekim strankama koje se nazivaju demokratskim. Sada, kad je u Bosni došlo do sloma te politike. sve se izvlače ı pokušavaju da dokažu kako su mislile ono što nisu rekle, a da su rekle nešto što mi nismo čuli. Mislim da se u pitanju Milana Paroškog krije pogrešno viđenje naše političke scene. Sasvim eksplicitno bih rekao da su stranke koje nude stvarnu demokratsku alternativu veoma retke i nedovoljno glasne. Ali one postoje i moja je duboka nada da će ih što više građana podržati.

+ Pošto je istorija dokazala da je nacionalno starije od građanskog, da

se građansko na pravi način može. -

artikulisati tek nakon ostvarenja nacionalnog, zašto insistirate na tako žestokoj konfrontaciji jednog s drugim? |___Suprotstavljanje građanskog ı nacionalnog nije dobro. Jer stvara jednu lažnu dilemu koja Je, tako postavljena, naravno, nerešiva. Rekao bih ovako: građansko se suprotstavlja tzv. državnom, a ne nacionalnom. Naša borba za građanska prava podrazumeva zahteve za onim pravima koja postižu individue ı građani u svom samoorganizovanju. Mi se ne borimo za neku svemoćnu i sveprisutnu državu koja guši svaku građansku inicijativu ı prava pojedinca. Oni koji govore da

nacionalno ide Ispred građanskog zalažu se za neku vrstu kolektivizma gde su individualna prava podređena nacionalnim. Naša zalaganja streme ostvarenjima prava pojedinca Što naravno. ne isključuje postojanje kolektivnih prava. kakva su ı nacionalna. Građani. ı kao pojedinci ı kao kolektivi. imaju svoje nacije. Kroz istoriju se pokazalo da davanje prednosti nacionalnom ispred građanskog najčešće vodi u najstrašnije oblike totalitarizma. Ne izvlačeći nikakve analogije, navešću samo primer Nemačke tridesetih godina. Tada je nacionalno zaista dominiralo ali tada su se urušile sve demokratske institucije. Nacionalno se može ostvariti samo kroz prava pojedinca.

VLADAN BATIĆ, - poslanik ĐSS:

+ Da li je GSS stranka soc-demokratskc orijentacije i ako

Milan Paroški, Ratko Krsmanović, Vladan Batić,Dragoslav Bokan i Stevan Lilić

nije, po čemu se razlikuje od osnovnih principa soc-demokratije?

Ovo pitanje je vrlo zanimljivo i daje osnovu za jednu ozbiljnu diskusiju. Ako se socijal-demokratska ideja iskazuje kroz dva centralna pojma. kao što su solidarnost i društvena pravda, onda mi je ta ideja veoma bliska. Kod nas postoji veliki prostor za takve ideje. Naše stranke moraće i prema njima da se jasnije definišu, pošto su se do sada uglavnom definisale kroz odnose prema raspadu Jugoslavije i ratu u Bosni. Sad dolazi period, da tako kažem, uže političkt, kada će stranke morati da odgovaraju ma niz konkretnijih pitanja. U svoje ime mogu da kažem da u programu GSS dominiraju upravo socijal-demokratski elementi. Ipak, ostaje da se vidi da li tako misle ı ostali članovi GSS. Neke razgovore smo baš tim povodom u stranci

"započeli ali nismo i završili. Dakle,

Batićevo pitanje otvara ı Jednu od najznačajnijih dilema GSS.

+ Šta mislite o dvoličnom moralu JUL-a i njenog ideologa Mirjane Marković, koja, s jedne strane, zagovara humanizam i socijalnu pravdu a, sa druge, okuplja oko sebe novokomponovane biznismene i profitere, pomoću čijih para vrši besomučnu agitaciju za njenu marginalnu stranku?

Moram da kažem da su obe konstatacije koje sadrži Batićevo pitanje zaista tačne. Pre svega, očito Je da postoji agresiyno medijsko majorizovanje-svih ostalih političkih ideja i stranaka u Srbiji, da je to zaista zabrinjavajuće. Isto tako, krajnje je bizarno govoriti o društvenoj svojini. a biti okružen ljudima koji su novopečeni bogataši koji su veoma mnogo zaradili u ovom ratu. Poput kolege Batića, ja to veoma Jasno primećujem. Smatram da bi to trebalo pod normalnim političkim okolnostima

— znači. na izborima. da bude veliki hendikep te pattije. Sa te dve protivrečnosti mislim da JUL neće dobiti ni iole značajniji broj glasova. iako ne bih potcenjivao značaj propagande. Iskustvo govori da medijska promocija može značajno da pomogne i najbizarnijim idejama, pokretima i liderima. Više puta sam veoma kritički govorio o tom čudnom fenomenu. koji unosi dodatnu konfuziju u glave birača koji su prinuđeni da slušaju levičarske ideje iz usta ljudi koji su hiper — bogataši. To ı jeste najveća opasnost ovakve političke retorike.

Zaista nije neuobičajeno da jedan kapitalista podržava leve ideje. Iznenadio sam se kada sam čuo da Je jedan veliki kapitalista kakav je Italijan Enco Ferari celog života pomagao Komunističku pariju Italije. Ipak, postoji jedna velika razlika između njega i ovdašnjih kapitalista-komunista: Enco Ferari je svoje pare zaradio u uslovima tržišne privrede i u zakonskim okvirima. S druge strane, potpuno je neprihvatljiv način na koji su se kod nas bogatih čelnici JUL-a.

DRAGOSLAV BOKAN:

+ Znate li sudbinu svog dede po ocu u mojoj i Vašoj Lici i kako se osećate posle njenog eventualnog gubitka?

Prema podacima koje imam. a koji nisu sasvim pouzdani. kuća mog dede je temeljno opljačkana alt nije spaljena. To Je porodična kuća koja Je za vreme Drugog svetskog rata bila spaljena i obnovljena ranih šezdesetih

godina. Ona se nalazi u blizini