Svet
#.
orećeš u pola deset" = _ZapTretio Je muški glas a aa preko
telefona 25. marta u 8 ı 30 časova Ljubici Mirković, šezdesetosmogodišnjoj teško pokretnoj vračarı ız fruškogorskog sela Jaska, koja je živela sama u zapuštenoj porodičnoj kući sa polusklopljenim, gotovo odvaljemm Žaluzinama u kojima su se ugnezdile ptice. Uplašena starica se prvo obratila šefu mesne Kancelarije u svom selu. Mirku Vukajloviću, naravno — preko telefona, Jer je Jedino tako mogla da komunicira sa spoljnim svetom, požalivši mu se da joj prete neki "klijent: iz Šapca", na šta ju je Vukajlović uputo na miški SUP. Ni dežurni milicioner nije Imao razumevania Za staričin strah. Jer se Ljubica ı ranije javljala sa sličnim problemom. Tek kada Je gust. crni dim pokuljao iz njene kuće. bilo mm Je 1asno da ovoga puta nije preterivala, ali za L,jubicu Mirkc vic je ~Dilo Kasno Koacla #jĆ
vatra ugašena, pronašli su je na podu, izbodenu nožem,
lica nagrđenog ostacima vre-_
lnom istopljene plastične kante za benzin, koja je eksplodirala na mestu gde su je ubice ostavile, tik uz staričinu glavu.
Iz kuće. nezamislivo neuredne, sa prljavim; zamusanim staklima na zatvorenoj verandi u kojoj su kokoške spavale, ništa nije odneseno, pa se može sa sigurnošću isključiti zločin iz koristoljublja. IU kući je pronađeno preko trideset hiljada mara-
ka ı velika količina zlatnog
nakita, čak i zlato u polugama, a svakako najzanimljiviji detalj baba Ljubičine zaostavštine je nekoliko hiljada kutija od šibica, sa veoma čudnim sadržajem, na kojima su ispisana imena i prezimena "pacijenata". Nagađa se da je verovatno u pitanju osveta, ili zbog nekog neostvarenog proročans-
tva, ili zbog "bacanja čini",
Jer Je baba FTjubica, kako meštani tvrde, bila "ekspert" za impotenciju — mogla je da, prema potrebi, osposobi ili onesposobi „muškarca. Zbog „posedovanja takve okultne tajne starici su dolaZili klijenti iz svih krajeva zemlje, dolazili su ı iz inostranstva, a sigurno najpoznatiji njen posetilac bio je, po pričamz meštana, Ante Marković, koji Je 1989. godine bez kompleksa svoju službcnu crnu limuzinu sa oznakom CD parkirao ispred neugledne kuće vračare iz Taska. Nevoljnici su dolazili svakodinevno, dešavalo se da uska Ulica braće Mundžića bude zakrčena automobilima svih mogućih prcepistarskih oznaka. Ljubica je "ordinirala" svakog dana od deset časova pre podne. pa sve do u
vy en de 0 0 a s
„veet 1.4.1996 < et || 4. •
sitne sate, tako da meštani više misu obraćali pažnju na dolaske i odlaske njenih posetilaca. Uprayo to je omogućilo ubicama da neopaženo dođu, alı je u odlasku ipak. primećen beli "jugo" sremskomitrovačke registracije u kome su se odvezli dvojica muškaraca. Komšiluk nema lepih reči za svoju znamenitu meštanku, Jer Je gotovo sa svima bila posvađana. Ne veruju ni u njene "moći". Punačka, dobrodušna mlađa žena uz primedbu da je "Ljubica ležala na gomili noyca, a živela K'o ker", priča mi da Joj je prošle godine Jedna "fina gospođa" izletevši iz vračarine kuće, gde joj Je pozlilo zbog nedostatka svežeg vazduha, rekla da baba Ljubica nema pojma, jer je razlog za BOSpođine učestale plavobolje locirala na dan udaje (navodio, neko joj je nešto "nabacio"), a pomenuta posetiteljka se nikad mije udavala. Mršay čikica živahnih očiju i proredenib zuba, kaže: "Mane, ništa oma mijc umcla. Znam je od definjsta, sfalno se mečim zanoSila, živela Je u oblacima. Ovim poslom je počela da sc Davi pre desetak godin,
"GOREĆEŠ U POLA DESET!": Ljubica Mirković iz mlađih dana
kada se zbog bolesnog oca razvela od svog drugog muža i vratila u selo. Kažu da ju je pastorak naučio da vrača".
Pričaju meštani da je Ljubica Mirković imala nesrećan Život. U mladosti je doživela veliku tragediju netrapom Joj Je nestao Jedini brat Đorđe, za koga Je bila Jako vezana. Šuška se da ga Je otac ubio ı zakopao negde u syom dvorištu. Zbog toga Je Ljubica želela da svoje imanje „zavešta manastiru Svetog Đorđa na Oplencu, u spomen na rano izgubljenog brata. A imanje nije malo. Osma un kuće. koja bi uz sitne popravke ı temeljito čišćenje ı dezinfekciju mogla na nešto da liči, u Ljubičinom posedu Je ı osam Jutara zemlje, zatim devize, zlato ı ko zna šta sve još kriju zaključane sobe do ulice, koje je koristila kao skladišni prostor. U miladim danima, dok su Je noge služile, švercovala je zlato ı robu ız Italije, preprodavala ı skupljala devize. Na jednom od svojih putovanja upoznala je Mihajla Filipovića ız Lužnice kod Kragujevca ı udala se, ali bračna sreća nije dugo potrajala, Jer se na očev poziv vratila u ro-
Tirković (gore
diteljski dom. Priča se da je odmah posle povratka naručila hrastov mrtvački sanduk ı držala ga na tavanu dve godine, dok joj otac nije umro. A onda se vremenom ugojila, otežala, noge Je izdale. Poslednjih godina nikud nije izlazila, mikog posećivala. ali je zato klijentela, uz obaveznu tele{onsku najavu, njoj svakodnevno pristizala. Družila se sa svojim kolegama u poslu, Kleopatra ju je nekoliko puta posećivala, a sa Maricom ız Sarajeva je imala redovne telefonske kontakte, dok joj Je Janko iz Kulpina bio omiljeni prorok. Na žalost, njegovo proročanstvo da će baba Ljubica umreti pet godina nakon smrti najstarijeg stanovnika Jaska, prrodnom sinorću, nije se ostvarilo. Umrla je stravičnom, nasinom smrću. Olgica Mirković, supruga Ljubičinog brata od strica, iako je vrlo malo kontaktirala sa ubijenom, (zbog porodične svađe) pripremila je sve za njenu sahranu. O pokojiici kaže: "Koga Je volela, volela ga je, a koga je mrzela, toga Je baš mrzcla. Kod nje nije bilo sredine. IP voli, iP nc voli, zato ni sa kim nije mogia dugo. Imala
SREDNJI VEK NA PRAGU NOVOG MILENIJUMA: Kuća Ljubice )i njena sahrana na mesnom groblju u Jasku (dole)
je jako tešku narav, pa nije čudo da je seliani nisa voleli. Vidite kako je malo sveta došlo, i to nešto kazuje o njoj." U staroj jazačkoj crkvi okupilo se tridesetak muškaraca ı žena da odslušaju službu božiju ı da je. umesto 1z kuće, kakav je red na selu, iz crkve otprate do groblja. Vijugavim uličicama sa strmim usponima, mala pogrebna povorka praćena mnoštvom radoznalih očiju penje se prema brežuljku na kome generacije stanovnika Jaska
odnose na poslednji počinak. U povorci, šio Je inače
neuobičajeno, tihi Žagor, svi bi da ıspričaju ili saznaju detalje iz života Ljubice MirkOvić. Pričaju da su Joj doktori dovodili svoju decu da ih leči, da Joj je Kleopatra slala klijente, da je pomagala svima kako i koliko Je mogla. Odlučna, sredovečna žena koja ide u povorci ispred mene, revoltirano kaže: "To stvarno nema smisla. Ako je već pozvala SUP i rekia im o čemiu se radi, zašto nisu došli? Pa za to su plaćeni. Ako već ova vlast može toliko da profežira jednu Kleopatru, dajući joj udarne terminc na televiziji i Jednu Vavu Koja tna-
javljuje pobedu SPS-a na izborima, zašto nije mogla da zaštiti i jednu Ljubice, koja je radila isti posao kao i one. Zašto dele građane na povlašćene i one drugog reda? Za to bi zaista trebalo neko da odgovara!" Strmi uspon se naglo završava ı prelazi u prostranu zaravan načičkanu spomenicima. Ispod široke krošnje, sa ogoljenim, bezlisnim granama, porodična grobnica Mirkovićevih u koju spuštaju njenog poslednjeg člana, natkriljena je spomenikom na kome dominira fotografija Ljubičinog bivšeg muža, iako nije tu sahranjen. Kažu da ga je jako volela ı da nikad nije oprostila ocu što je morala da se vrati u rodno selo. Grozdana Bursać, susetka pokojne Ljubice, svakodnevno je obilazila jedva pokremu staricu, donosila Joj najneophodnije namirnice i hranila živinu. "U poslednje vreme" — kaže Grozda — "žalila se da joj prete telefonom da će je ubiti, ali iako jc znala od,