Svet

Ape keca.

Buša

je do incidenta između Dragana Poletanovića (21) ı Gorana Pilića (19) u Ulici Marije Bursać br. 22 u Futogu. Tom prilikom Pilić je nožem zadao teške telesne povrede Poletanoviću, koji se trenutno nalazi na lečenju u ROVOsadskoj bolnici. Nezvanično saznajemo da )e uzrok OVOg krvavog obračuna rođena

sestra Dragana Poletanovića,

Milijana, koju je Pilić te noći maltretirao. Međutim, odTučila sam da posetim poOrodicu Gorana Pilića ı nešto više saznam o celom dogadaju koji se odigrao u njihovoj kući na ulaznim vratima. Naime. te Krvave noći Goran je sa svojim drugom Draganom Đurićem oko 12 časova otišao u diskoteku "LA". koja se nalazi u Futogu, ostavši tamo sve do tri časa izjutra. Za to vreme nije došlo ni do

kakvog sukoba ili svađe 1Z-

među Pilića ı Poletanovića. Dok se Goran Pilić udvarao nekoj devojci, prišla mu je Miljana Poletanović ı Uz muogo pogrdiih reči stavila

vali bilo je dosta srpskih porodica. Zaustavljanja na stanicama bila su česta, ı u strahu smo osluškivali: neki ljudi silaze, čuje se plač, verovatno su te ljude ustaše ski-

dale... Skidale su, svakako,

one koji se nisu vozili u spavaćim kolima. Uvek najviše strada sirotinja. To je strašno. + Sto je bilo s vašim bogatstvima u Zagrebu? Sve ste ostavili?

Pričali su nam da su, čim smo otišli, ustaše navalile u našu kuću u Hercegovačkoj ı u njoj boravile sve do kraja rata. No, ipak smo najviše bogatstva imali u Beogradu. Porodična kuća bila je na Dedinju, a osim nje imali smo Još nekoliko kuća. Otac je, pak, držao svoj novac u jednoj švajcarskoj banci.

+ Kad ste u svom Živofu prvi put osjetili da razmišljate politički? Možda upravo tada, kad ste bježali iz Zagreba?

Kad je 1939. sklopljen Sporazum Cvetković-Maček, ništa nisam razumela, iako su u našu kuću u Zagrebu dolazili ı Maček ı Cvetković, kao i mnopi drugi političari ı generali. :

Politićki sam počela razmišljati tek u aprilu 1941. "Tada sam osetila da više nemam onu sigurnost, da više

· sam jednaka ı ravnoprav-

na. iako su se prema meni ı mojoj porodici naši stari prijatelji ponašali jedinako kao ı

u ij A

do znanja da nema prava da sedi sa njenom drugaricom. Na sve to Pilić je Milijanu uhvatio za bradu ı odgurnuo. Potom je ustao ı otišao.

Sada po Futogu kruže razne priče, a jedna je ı ta da je Pilić namerno otišao da ubije Poletanovića ponevši nož sa sobom. Ali pravu istinu znaju samo oni koji su bili prisutni onome što se dešavalo. "Goran je po prirodi vrlo staložena osoba" - kaže sestra Gorana Pilića, Tatjana Pilić, "što se tiče tuča i. nekih incidenata, do sada nije bilo problema. Nikog nikad nije izazivao, jer jc inače veoma miran i pitom momak. Kad se to desilo, glavni akter je bio Dragan Poletanović, a kao zamka mu je poslužila sestra, jer su se njih dvojica još odranije zakačili, ali o fome ne

želim da pričam. Sve je to

poslužilo da se osveti mom bratu. Poletanovići sada, kako sam čula, traže osvetu jer misle da je njihov sin izboden namerno, ds je moj

pre. Da, tada sam se prvi put osetila Srpkinjom.

+ Vrlo zanimljivo: obje grupacije koje su se u Hrvatskoj, za vrijeme Drugog svjetskog rata, međusobno borile – ustaše i partizani bile su životna opasnost za vašu obitelj. Pred ustašama ste bježali, a da ste, kojim slučajem, ostali i preživjeli, sva vaša bogatstva bila bi nakon rata nacionalizirana. Ispada da ste bili dvostruko ugroženi.

Tako je. No, sve Je, ponavljam, bila stvar opredeljenja. Ni život u Beogradu nije nam bio lak, naprotiv. Moj je otac, osim prema komunistima, bio vrlo rezervisan ı prema pokretu Draže Mihailovića, pa se odlučio na neku vrstu pasivne reZIStencije. Rekao nam je: dana današnjega nećete više progovoriti nijednu nemačku reč! Ako vas koji Nemac nešto pita, kažite mu: Mi ništa ne razumeti! Nismo, dakle učestvovali ni na jednoj ni na drugoj strani. A živeli smo od onoga Što smo stekli pre rata.

U ratu se nije ni radilo ni zarađivalo. Sve je bilo zatvoreno. No, zato su neki Srbi, čak Srbi iz Hrvatske, 15korisuli u Beogradu svoje veze s Nemcima ı u toj Srbiji, u koju su izbegli, zaradili veliki novac. A nakon rata prešli su u komuniste! Mi. hvala Bogu. io nismo učinili, i na to sam ponosna.

+ Novi lom u vašem životu dogodio se 1950. Tada ste otišli u London, ali stc se ujedno odrekli i jugoslavenskog državljanstva. Za-

što ste to učinili?

brat s predumišljam išao da ubije Dragana."

Te noći, pored toga Što su ga kolima tražili po Futogu, Dragan Poletanović je sa još četvoricom aktera tri puta dolazio na vrata Pilićevog doma. Pilić se u međuvremenu vratio kući, otišao u kuhinju ı uzeo nož u nameri da nešto pojede. Nedugo zatim, mladići su počeli lupati tako snažno da su se šarke na vratima iskrivile. U strahu da ne probudi oca, Pilić je otvorio vrata držeći nož u ruci. Kako saznajemo, pokušao je da ih izbaci, ali nasrnuli su na njega i tom prilikom je Poletanović uboden. Odmah potom Pilić je uzeo jedan mali i jedan veći kuhinjski nož, otišao u stanicu SUP-a i prijavio se, a Poletanović je u međuvremenu prebačen u bolnicu gde je konstatovan ubod s desne strane grudnog, koša pri čemu je povređeno srce. Napomenimo i to da su lekari utvrdili da je Poletanović ı ranije često zadobijao povrede glave, tako daje udarac

Pa, u meni je tada Još bilo nešto od onoga osećanja koje me je obuzimalo ı 1941. Shvatila sam da u Beogradu nemam šta tražiti, da ne želim biti ponižavana 1 životariti kao drugorazredni građanin. Promena državljanstva koštala me 50 funti i često kažem da mi je to bila najbolja investicija u ŽIVO tu! Moje sadašnje prezime potiče iz moga drugog braka, s Venecijancem Treviza-

nom. LJS •

X

BE e

al

• i •

) [] •

+ Pošto ste se odselili u London i započeli bogatu novinarsku Karijeru, vaši su rodifelji ostali živjeti u Beogradu?

Da, živeli su u Palmotićevoj. + U Palmotićevoj? Ondje je živio i Milovan Đilas.

Stanovali su upravo preko puta Đilasa! Đilas je, kao disident, bio moj najbolji prijatelj. Upoznala sam ga kao dopisnica "Tajmsa", ncgde sredinom pedesetih. Boraveći, kao novinarka, u Beogradu, često sam se S njim viđala ı družila. Pratila sam ga na svim suđenjima I ostala s njime, kao ı s njepgovom ženom Steficom, prijatelj sve do njegove smrti prošle godine. Danas mi strašno nedostaje. A kad je bio na vlasti, odmah nakon rata, moj otac ı ja Jako sino ga se bolali.

Godine 1948. uspeli smo jednu od tlanumih još nemacionalizovanih kuća da prodano nekom crnoberzijan-

UO IRUM IS Mi ıa: Dragan PoletaĆ je umro u novo sadskoj bolnici:6. m

Tja. Citava stvar ovom | LOVOSGIV IFA IVO

obrise i pretvara | : slučaj — ubištva:

prilikom pada ili u tuči samo pogoršao situaciju.

Kada se Goranov otac probudio, bio je užasnut onim što se odigralo.

"Fri noći pre toga misam spavao i fe noći sam popio tabletu za spavanje, tako da sam se probudio tek oko pet časova. Sva vrata su bila otvorena i sva svetla popaljena. Cerka mi je rekla šta se zapravo dogodilo, da je Goram ubo Poletanovića. Koliko znam, borili su se uz stepenice i Dragana su njegovi drugovi gurnuli tako da je nalc-

| teo na nož. Pukim slučajem

ja nisam ništa čuo. Goran

M0JI SUSRETI SR KRRLJEM, MILOŠEVIĆEM

cu. I lata nas je, sretan ŠIO Je napravio dobar posao, odveo na ručak u "Mažestik". Ušli smo unutra – kompletna porodica: tata, mama, moj brat i ja — ı seli za sto, nakon dugo vremena, kao prava gOSpoda. No, nismo ni naručili hranu a vrata od restorana su se otvorila. Na njima se pojavio Đilas. Nosio je, kao ı uvek, čizme, svoj stari kaput i kačket. S njim su bili Još neki ljudi. Tata je na brzinu rekao: Dižte se! Pokupili smo se i tako nismo ručali u "Mažestiku". Kad sam posle to ispričala Đilasu, od srca se nasmejao.

Inače, tatini prijatelji, cela ta srbijanska "buržoazija", zamerila su ı meni ı njemu što se družim s Đilasom, 1ako je tada bio disident. Pitali su nas: Znate li vi koliko je ljudi taj Đilas pobio u ratu! Odgovarala sam: Ne znam koga je pobio, ali danas je bio progonjen. A kada je moj otac umro, 1973, on ı njegova Štefica bili su mu na pogrebu.

+ Gdje ste i kojom prigodom upoznali Tuđmana?

Mislim da je to bilo kod advokata Jovana Barovića, koga je posetio zajedno, s Markom Veselicom ı Simom Đodanom. Bio je takođe ı kod Đilasa, a družio se ı s Dobricom Cosićem. Bilo je to negde polovinom sedamdesetih. Neprijatno mi Je reći, ali od svih hrvatskih političara Tudman mi je tada bio nekako majneinteresalntniji. Veselica mi je bio mnogo zanimljiviji, onako Živaban, žovijalan, zabavan... A Tudman mi je BOLOVO pro-

OR ON SE gaa OC O pao 07

se plašio da me probudi, jer bih sve njih izbacio napolje, a oni bi ga iskasapili tamo napolju. A kruže i priče po Futogu da je moj sin sa namerom ofišao da ubije Poletanovića. Da je zaista tako sam bih mu presudio. I novinar iz Dnevnika" jc stavio naslov Pokušaj ubistva u tuči” a to je bila samoodbrana! Gnusne su laži da je moj sin napao ijegovu sestru. I ako mi sada neko nasrne na kuću, braniću se najubojitijim sredstvima!" U strahu od stalnih pretnji da će im ubiti Gorana čim izađe iz zatvora, nisu hteli više ni reč da kažu.

Međutim, da je povod ovog obračuna ı nešto drugo, a ne atak na Poletanovićeyu sestru, ispričala mi Je Jedna osoba koja je iz ličnih razloga želela da ostane anonimna. Ti događaji od ranije. tačnije, od pre tri godine, Verovatno su umnogome uUlicali da dođe do krvavos sukoba. Naime. Poletanović ı Pilić su još kao maloletne osobe obavljali nezakomie

La

makao, nije ostavio nikakav utisak.

Dobrica mi je, s druge strane, bio izrazito antipatičan. Jednom sam čak ızjavila da me on uopšte ne Zanima kao disident, jer dok se Đilas razišao s Komunističkom paritjom oko pravih stvari, on se razišao oko Jednog policajca — Rankovića.

Sonja Lokar iz Slovenije kazala mi je, Još za pOostojanja Jugoslavije, da se njoj najviše sviđaju upravo takvi Srbi kao.što Je Dobrica, koji smatraju da je Jugoslavija sama po sebi jedna velika pogreška. Mene danas bije glas da sam prohrvatski orijentisana. U Beogradu su me zvali ustašicom ı kad bi me ovde zvali četnikušom, bila bih zadovoljna. Ali neće!

+ Je li vam hrvatski predsjednik išta govorio o problemu istočne Slavonije? Kako vi procenjujete mogućnosti reintegracije istočne Slavonije u Hrvatsku? Hoće li do toga doći mirnim putem ili, ipak, ratom? Budite uvereni, Milošević će otezati do iznemoglosti. Ako mu neko veruje da će tek tako dići ruke od istočne Slavonije, taj Je Zaista naivan. ISština, on nema snage da se vojno oduprc, ali će odugovlačit, razvlačiti, ucenjivati... Ja čak mislim da se problem istočne Slavonije – mnogi mi. doduše, kažu da sam preveliki paničar ı pesimista — neće rešiti Mrnim putem.

Miloševiću je vrlo teško. on Je najveći gubitnik u OVOme ratu. Žapleo se u teške kučine, ı jedino što mu ide u

aaa O-O

radnje, što roditelji nisu ni naslućival. Uz stalne pretnje batinama, pa i samim batinama, Poletanović Je Pilića primoravao na krađu. Sve pokradene stvari Pilić je odnOs1O Poletanoviću. Zaplašen pretnjama nije smeo da prijavi milicijl, TOditeljima, niti bilo kome drugom da je prisiljen da krade. Osmatoga. Poletanović Je od Pilića uzimao i odevne predmete ı jednom prilikom ga išamarao kako bi iznudio jaknu. Tražio je ı novac, a Pilić, kako ga mije imao,

otišao Je kod nekog starog

čoveka, Futožanina, ı umalo ga ubio tražeći 100 nemačkih maraka, koje nije našao. Nakon nekog vremena, organi SUP-a su ih pri-

eli ı tada je pokrenut istražni postupak. Goran Pilić je tom prilikom prvi put rekao istinu: da je krao zaplašen pretnjama. Porodica Poletanović nije želela da bilo kakvu izjavu da za novine, jer im je, kako kažu. sada jedino stalo da Dragan Pojetanović DIČŽIVI.

prilog. Jeste to da ima potpuno inertan narod, s kojim može raditi šta god hoće. Na dnevni red mu ponovo dolazi problem Kosova, ı kako će se iz svega toga ISkoprcati, zaista je teško proceniti. Zapad je, smatram, teško pogrešio što je 1995. krenuo na Miloševićevo učvršćenje, umesto na rušenje. Bilo kako bilo, ne verujem u mirnu Teintegraciju istočne Slavonije. Strpljenje će Jednog dana prestati. Hrvatska ima yrlo dobru vojsku, a Srbija, odnosno Jugoslavija, neće biti kadra da se odupre.

• Verujete, dakle, u pobjedu hrvatske vojske?

Apsolutno. Predviđam daleko veće slavlje nego nakon "Oluje"; jer će Hrvatska time vratiti kompletnu svoju teritoriju! A dotad, Milošević će maksimalno zatezati, samo da bi se održao na vlasti. Glavna je razlika ızmeđu Tuđmana i Miloševića u tome što je Tuđman zaljubljen u svoj narod, dok Milošević svoj narod prezire. Osmy toga, Tuđman drži svoju Ankicu tamo gde joj Je i mesto, dok Milošević pušta Mirjanu da vodi ı da s njim radi što god hoće. Da je Iyan Stambolić svojevremeno pristao da primi Mirjanu u srpsko rukovodstvo. umesto da je rekao Miloševiću: "Sta će ti ona, Dmii smo takvo društvo koje ne trpi uticaj supruga u politici!" — možda ne bi došlo ni do raspada Jugosluvije, a kamoli do rata! Mo?da bi i danas sve bilo u redu.