Svet

Svet 22.7.1996.

i ste zadovoljni rado

i osećate li se bezbedno?

čekala lift, mojoj 18-godišnjoj kćerci

DEPILS ~ _, OI | IL M

Preparat za trajno uklanjanje malja proizveden na švajcarskom institutu za estetiku

* 011/616-243 2 104-080

napasnik je strgao e > lančiće!

Ne osećam sc bezbedno u Beogradu kao pre deset godina, ali nadam se da će se situacija popraviti. Prestankom socijalne krize splasnuće i ostale tenzije, pogOtovo ŠtO COL 58 3 čvrsto verujem da nismo narod koji je sklon teškom kriminalu. Ja nikad nisam doživela neku neprijatnost, a imam i tu sreću da Živim u mirnom kraju grada. Ali, pre dva meseca je mojoj osamnaestogodišnjoj ćerci. dok je čekala lift, prišao mladić njenih godina ı sa vrata joj streao lančićc koje je imala. Sve to se izdešavalo u po bela dana ı ona je doživela šok. Kad su mi javili za to, bilo mi je strašno kao i svakoj majci što bi bilo. Odmah sam otišla u policiju. oni su sve uredno Zapisali ı — ništa više. Ni danas ne mogu da verujem da su toliko nezainteresovani, pogotovo Što slučaj Ioje ćerke nije usamljen. Kastije sam čula da je uhapšen momak koji je to učio. ali ja nikakvo zvanično obaveštenje o tome nisam dobila. A kad malo razmislun, što da se čudim kad ta ista policija ne može da reši ui ıunogo strašnije stvari. Ne smem ni da pomislun šta je sve mom detetu moglo da sc desi. Od tada nikakav nakit ne nosi i ja JOJ uOpšicĆ ec dozvoljavam da sama nekud ide. Posle svega ne mogu da razmišljam da se ružne stvari dešavaju nekom drupom ı Bogu sc zahvaljujem što sc svc dobro završilo.

mom MUP.

mekušce.

DRAGOSLAV BOMAN filmski režiser:

Pisanje o nasilju reklama kriminalu!

Takozvani nezaštićenom delu našeg stanovništva koji nema pokriće u režimskim institucijama poput tzv. suda ı tzv. politike. Dakle, to je samo onaj beznačajni vrh ledenog brega koji služi da se vlasi ne bi dosetili o čemu je zapravo reč.

Pre svega, tzv. kriminal služi da bi se opravdalo održanje ı nepotrebno proširenje najskuplje telohraniteljske službe, prikrivene pod fir-

kriminal pripada samo onom

Drugo. stalnim pisanjem o nasilju u stvari se nasilje reklamir+a istog ı o tom trošku zastrašuju se prađani koji su od nekada neustrašivih birača pretvoreni u uplašene

"Treće, mitologijom kriminala, on se lažno konstruiše kao nekakva posledica rata: nasilje se izjeduačava sa froutovskm ratovaujem ı mađioničarskom vešnnom svi bivši učesnici otadžbinskop rala. a naročito dobrovoljci, postaju idealnc žrtve takve projekcije.

LELA ANDRIĆ, felk-zvezda:

Osećam se bezbedno: uvek sam naoružana i u društvu telohranitelja!

Pošto sam uvek naoružana ı u društvu muškaraca, odnosno telohramtelja bilo gde i bilo kada, osećam se sigurno i bezbedno. Konkretno, u Beogradu nikad nisam imala problema ako se izuzmu muškarci koji se zaljubljuju u mene. Oni su tada zaista nezgodni i uporni. Prave mi probleme, prate me, uznemiravaju telefonom, ali sam pronašla efikasan sistem odbrane protiv njih koji uvek pali. Naravno da vam: neću reći o čemu je reč.

Meni je dobro u Beogradu, jer je najbolje živeti sa svojim narodom. Bez obzira što sam svetski putnik i što sam mnogo videla ı doživela, meni je u Beogradu najlepše i najbezbednije. Mislim čak da se kriminal smanjio, da se uspostavio red ı da se sve više poštuju zakoni. Lakše se diše nego pre dve-tri godine. Hvala Bogu što nikad nisam morala da pomoć tražim od policije, a problema nemam ni otkad sam otvorila dva butika u Siti-pasažu. Uostalom, ljudi koji bi mi mogli praviti probieme su moji prijatelji ı poznanici, štite me.

VOJISLAV TUFEGDŽIĆ, novinar "Inšerviue" i autor knjige

i filmc "Vidime se u čištulji":

Naši policajci su sposobniji nego što im je učinak!

"Tražeći odgovor na pitanje zašto u Beogradu. naravno i u čitavoj zemlji. imamo ovako brutalan vid kriminala, najrazumnije 1 istini najbliže tumačenje dobio sam od kriminalca zvučnog, imena iz takozvane starije generacije: "Onako kako je na ulici, tako je ı u školi, tako je i u bolnici, u čitavoj državi”. Njegov sud možemo i ne moramo da prihvatimo, ali ga lično smatram potpuno tačnim. Na osnovu tog logičkog sleda, upornu tyrdnju raznih zvaničnika da u Jugoslaviji organizovan kriminal nc postoji, možemo obrnuti na razumljivo ciničnu konstataciju — ako kriminal nije organizovan, ni država nije mnogo bolja. Pitanje je šta svakom od nas prija da misli ili da zna o kriminalu. ali to nije izuzetak. U februaru ine je italijanska novinarka sa državne televizije uporno priliskala, zapravo "nagovarala" i pnjavila. da u razgovoru za njenu stauicu kažem kako su u našoj zemlji država i kriminal u organskoj vezi. Prihvatio sam ali uz jedatı uslov, da takvom zaključku. o nečemu što ona ipak ne zna, prethodi moja rečenica koja bi trebalo da joj je itekako značajna: "To je tačno jur su juposlovenski kriminalci imali svoje bliske komšije, Htalijanc, do čijeg nivoa preplitanja države i mafije, nažalost, ih na sreću. mi još nismo stigli.” Iznenadila se mojom drskošću, ubedena da u njenoj zemlji, u kojoj je svaki drugi državni činovnik suden ili sumnjičen za mafijaške aktivnosti, tako nešto postoji. EI 3 o.

Ništa bolje niti gore no ovde. Ipak verujem da kad bi u Jugoslaviji postojala istinska želja, onda bi se ı aždaji od krimmimala lako stalo na rep. Po mislim prveustveno zbop svedočenja iskusmih policajaca fanatično odamil inspektora koji su napusti službu, razočarali i puevni linic što sc radi, odnosno u većini slučajeva uopšte ne radi. Uvcrcn sin da su naši policajci, mada u krajuje bednin uslovima u kojima rade, neuporedivo sposobiiji nego što im je učinak, pa ako je zaista tako. a tvrdim da jcste, onda je problem na

drupom micstu, odnosno mestima koja iju zajechički umcuitelj - uucres. To su već pita Za sada uedosluplic slečrc.

U O:paabi direktor lista

"Nlešei reče":

Za svoje 34 godine nikad nisam nosio ni hladno ni vatreno oružje!

Pošto smo pre pet godina živeli u jednoj od najbezbednijih zemalja sveta, znači da na ovim prostorima, sa ovim mentalitetom ı sa pravilnom organizacijom sistema bezbednosti, stvar može da funkcioniše. Ovo što se događa sa porastom kriminala u poslednjih nekoliko godina, dakle, mije logičan ızraz našeg mentaliteta ı neznanja kako da se zlo ukroti, već je sasvim jasno da Je kontrola ispuštena iz ruku.

Da bi se sve dovelo u red, osnovni korak bi bio donošenje Zakona o naoružanju, kao što je regulisano u svim modernim zemljama sveta. Moramo se pridržavati nekih normalnih odredbi, kao što Je činjenica da se oružje ne sme nositi van službene dužnosu. Primenom top ı takvih Zakona, sigurno bi 70 odsto kriminalnih dela u Srbiji bilo automatski eliminisano.

Inače, nikad u životu (34 godine) nisam posedovao ili nosio mr hladno mi vatreno naoružanje. Međutim, nedostatak moje militaninosti nije sasvim pouzdano sredstvo za bezbednost. Svi znamo koliko se mahmul ı naoružanih klinaca šeta gradom. Pored ıijil ui policija nije bezbedna.