Svet

KAKO JE MILO PORODIO NOVU ZVEZDU

ZA MNOGE PREKASNO 1 petak, 21.2. 1997. godine, gradonačelnik Beograda Zoran Đinđić skinuo je petokraku sa Starog dvora. Taj potez, koji je u jednom delu javnosti ocenjen kao "prebrz", učinjen je ravno pedeset godina nakon što je 1947. sa iste kuće uklonjena kruna i dvoglavi orao. Petokraka je isečena brusilicom, za krunu nemam podatke, tipujem na pištolj. Petokraka je odneta u Muzej revolucije, na pitanje gde je kruna, nema odgovora. Ne sumnjam da ima onih čija su osećanja ovih dana povređena i to me može Ijudski ganuti. Ali, samo ako poverujem da se danas dok plaču nad "brutalnošću" tog čina, makar danas, ako nisu proteklih pedeset godina, sete da je bilo i 47. nekih uplakanih. Cini mi se nepristojnim govoriti da se ovo desilo prebrzo, upravo zbog poštovanja osećanja, ali ovog puta onih koji su se u ne malom broju te noći okupili ispred Starog dvora, gledali šta se događa i mišlili na svoje najmilije koji taj prizor nisu doživeli, a da kojim slučajem jesu. možda bi duže i poživeli. IZVINITE ŠTO SAM VAS POMEŠAO SA MAJMUNOM dbijanje studenata Beogradskog univerziteta da odgovore na zahtev rektora Dragutina Veličkovića i upute mu izvinjenje zbog nanetih uvreda tokom niza akcija u okviru jedinstvenog projekta "potraga za rektorom", govori još jednom u prilog tezi da studenti više drže do zaštite rektorovog integriteta, nego on sam. Ne znam kako je rektor zamišljao to eventualno izvinjenje, ali znam da bi ono po zakonima logike biti samo jednog sadržaja: Izvinite što smo Vas pomešali sa majmunom. Nisam siguma da bi ga to moglo zadovoljiti. Verujem da će i sam umeti da ceni što je pošteđen takvog izraza dbbre volje. Uz to, čini mi se da će teško moći da izbegne da razmisli o tome ko ga više voli. Oni što ga tako upomo traže, ili onaj što mu ne da da ode, tešeći ga da nije to ništa strašno i što se sekira kad i sam vidi da mu je sklonište bezbedno i da kad nije nađen u šumi, a ni u zoološkom vrtu, može smatrati da je najgore prošlo. Što sad da se preda kad je toliko izdržao. NE MOŽE SE TRUUMFOVATIU GALAMI egde je objavljeno da jc predsednik Srbije gospodin Milošević izjavio da baš za inat ne da rektora, jer neće da dozvoli da studenti "trijumfalno prošetaju Beogradom". Zanimljiv pogled na svet. Ovakav životni stav teško je sagledati, prosto zato što se nema sa čim porediti i nema mu sličnog, a poznatog iz istorije. A možda zbilja za to nema druge reči. Jer šta je drugo, nego čist trijumf kad 'se ne smeš pojaviti pred tom "poraženom" decom, kad te kordoni policije štite da se ne bi, o užasa, neko prošetao tvojom ulicom. To je valjda opšte poznato da se policijom štite samo oni što trijumfuju. Samo onaj koji zna šta to trijumf, zna kako je dubok mrak i teška tišina potrebna da u njemu istinski i uživaš.

SVE JE POSLO NAOPACKE ašto je Tomislavu Banoviću tako važno da se deca što pre vrate u škole? Možda je to zato što veruje da je ono najveće i najbolje što je on izneo iz svoje škole, upravo umeće potpisivanja. On i njegovi drugovi najbolje znaju koliko je za tu vrstu obuke od presudnog značaja kontinuitet. Svako i najkraće izostajanje sa nastave može ozbiljno dovesti u pitanje uspešnost učenika u budućem poslu - potpiši brzo i lako, kad god ustreba! Taman su pomislili da su postavljanjem svojih direktora obezbedili da ta vrsta nastave teče neometano, kad eto problema. Znaju i oni da više nema nijednog osnovca kome nije jasno ko je kriv i čijom odgovomošću su škole zaključene, a samim tim ni budućih potpisnika. Nije da Tomislav ne voli da potpisuje, ali i tu je već došlo do pitanjc rejtinga. Nije mu više nivo da potpisuje male bruke, on voli samo najveće. Mora biti da ovu vrstu školovanih tipova, posebno revoltira razmaženost tih mladih. Sećaju se svi oni dobro kako je bio težak put do Kumrovca, a mnogi su išli i peške. Taman su po njihovom uverenju uspeli da sve škole budu kao ta jedna, sagradili im preko puta kuća, a oni neće. Nit’ bi oni tu nastavu, niti više ima mnogo onih koji bi to predavali.

CUA JE TO RUKA? ko bi nam palo na pamet da tražimot šta povezuje Mirka Marjanovića ii Josipa Broza, mogli bi se zadovoljitii što se obojica slažu da ovom zemIjom neće upravljati "ruka iz vana".. 1 Da li je ta "vanjska" iza jednog ii za drugog bila ista. Može li biti da se smisao tes poruke ništa nije promenila i da od tada do sada tos uvek znači da oni neće dozvoliti da ovom zemljomti upravlja ruka ili volja srpskog naroda. KOLIKO PUTA JE DOZVOLJENO BITI NAIVAN? tranački prebezi koji su se desili и proteklim mesecima aktuelizoval I su bajatu priču o jednim što su uveLJ izigrani, a koji su mnogo dobri pošteni i drugim groznim i beskrur puloznim tipovima koji ove prvti iskoriste pa ostave i tako sto puta. Pričati takvc priče, usuđujem se reći, nije više pristojno. ZatoJ što sve manje postaju zanimljivi ti "loši". a prm svega manje važni za priču. od onih što su uvelk hteli samo najbolje, svakom poverovali i zbog toi tople Ijudske osobine uvek ostali izigrani. Oni suvažniji zato što su oni lideri političkih partija. S;T njihove strane bilo bi, čini mi se. politički mudrijea da ako već ne mogu izbeći da im se takve grcški<> dešavaju. barem prestanu da nas o tome obac veštavaju. Više bismo voleli da od nas to sakrijiEJ Ovako je teško preskočiti pitanje kako je t<>t moguće da Ijudi sa tako malim moralnim integrites: tom, a tako ih ostavljeni lideri opisuju, uopštT stignu u te stranke i ko je, konačno taj lider kojc sme sebi dozvoliti da bude toliko naivan. Razunin se da njegova eventualna lakovemost više nije n;er gov lični problem. Koliko mi je poznato onaj ukućan koji dozvo.’o da pet puta padne kao žrtva džeparoša. ne možx< očekivati da će još nekad dobiti priliku da mu lovv bude poverena. Cak verujem da u mnogim kućama takav ne dol. bija priliku više od jednom da jadikuje kako пг razume kako je moguće da mu se to desilo i zar s> Ijudi tako pokvareni. KAKO JE MILO RODIO NADU oslednje obraćanje cmogorsko premijera srpskom predsednikdi još jednom je vratilo na dnevni m priču o tome ko ima pravo da nri pada Miloševića. kad i u koje dolol dana, da bi mu bilo uvaženo. Stirtl se utisak da je taj rok za učešće Г з konkursu istekao. Samo ne razumem. ako je < zašto se to i ne objavi, da se zna, pa da više ni>. . ne priča u prazno. Dok se ti precizni uslovi objave. ko zna šta možemo očekivati. ko ćc s> osetiti potrebu da nešto kaže. Osuda Miloševićeve politike je za deo srpsko cmogorske opozicijc izgleda postala ekskluziv vi: pravo. Nemam ništa protiv. ali neka se to obeb.c dani. Sigumo ima onih kojima bi imponov;;..saznanje da se sa "principijelnošću" dogumiu toliko daleko. da bi mnogi više voleli da ovaj j nikad nije ni rekao, ako već nije rekao onda kad bn oni voleli da kaže. Čak i da nema nikakve druge koristi od Milc'ćr] priče, do rađanja nove zvezdc RTS-a Aleksića, dovoljno bi bilo za sveopštu podršKil Milo jc porodio novu nadu!

Poslednje obraćanje crnogorskog premijera srpskom predsedniku, još jednom je vratilo na dnevni red priču o tome ko ima pravo da napada Miloševića, kad i u koje doba dana, da bi mu bilo uvaženo. Stiče se utisak da je taj rokza učešće na konkursu istekao. Samo ne razumem, ako je tako, zašto se to i ne objavi, da se zna, pa da više niko ne priča u prazno. Dok se ti precizni uslovi ne objave, ko zna šta možemo očekivati, ko će sve osetiti potrebu da nešto kaže... Čak i da nema nikakve druge koristi od Milove priče, do rađanja nove zvezde RTS-a Ljubisava Aleksića, dovoljno bi bilo za sveopštu podršku. Milo je porodio novu nadu!

Piše: Olja Bećković