Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

'94

штује једна икона Св, Мине, а и бивши гркомани у Скопљу, при подели нашој с њима имовине Св, Спаса, нарочиту су енергију употребили, да однесу из ње и чудоворну икону Св.

Мине, која је, после демолирања нове грчке цркве Св. Мине

од стране Немаца и Бугара, за време окупације, поново враћена у цркву Св. Спаса. Ниже од Скопља, у кругу бивше погрчене Охридске Архиепископије, готово и не налазимо празно-

- вање Св. Мрате, него Св. Мине, па и Мратинце, као што смо ви-

дели, називају Минови празници. И у народним песмама, које у Краљевићу Марку олицетворгвају народну снагу и борбу о превласт са суседним народима и са угњетачима, за карактерисање грчког јунаштва и ударања на дом, кад домањина и одбране у њему нема, узето је ово, међу Грцима и у оним нашим крајевима, који су били ближе домашају њиховог утицаја, распрострањено и ближе грчко име, Мине од Костура.') Кад је после прослављења моштију и прогласа за светитеља краља Стевана Дечанског узет дан његове смрти, овај исти датум 11./24. новембра, и за његов празник, отпочет је да се тога дана свечано слави и Свети Краљ Дечански, а заветовани узимали су га и за домаће крсно име. Али је од светитеља, који се овог дана празнују, у народу нашем, и то врло рано, највећег корена ухватио Св. Мартин или, како га је наш народ по свом изговору прекрстио Св. Мрата. То је Св. Мартин Турски (316.—400.), који се родио у породици римског трибуна у граду Сабарији (ЗТетатапсег, 5готђаћеју, Каменец), у делу ондашње Паноније између река Дунава и Драве.) Образовао се у Паваји, ступио у војску, постао војсковођа, храбро се борио и односио крупне победе. Дуго се припремао да прими хришћанску веру, био је 10 година оглашени (катихумен), а 12 година подвижник затвореник. Кад се крстио, после две године напустио је војску, након неког времена отправио се породици у отаџбину, успео обратити у хришћанство матер, био гоњен од аријана, провео неко време као анахорет на једном острвцу око Ђенове, затим

"отишао у Галију са Гиларијем, који се вратио био с Истока,

основао тамо манастир и завео у њему строги аскетски живот. По настојавању становника града Тура, посвећен им је за епископа. „Презиран од онамошњег клира за њагову напуштену спољашност, за прљаву одећу и нешишане власи, Мартин је стекао славу благочастивог и доброг пастира.“ И као епископ продужио је аскетски живот, основао нови, велики ма-

1) Вук Караџић, Српске Народне Пјесме, књ. 11, држ. издање, стр. 352. (Краљевић Марко и Мина од Костура).

2) Никола Ђ. Вукићевић, Св. Маршин Милостиви и Мратин Дан, Видов Дан, Михољ дан, Школски Лист, Сомбор, год. Џ, 1859., стр. 98. и г. 1Х. 1867., стр. 998.