Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

па 95 = оветлост Е 15

ђанске и остале заслуге у погледу просветнога и хигијен-

скога старања у нашој држави. Виктора Ига требало би, ако

ни из чега другога а оно из чисто палприошскиг разлога,

_ оставити Виктору Игу и његовој властитој памети. Јер од

његова писања, скицирања, цртања и сликања наших школ-

ских прилика и неприлика имала би користи Србија, сва.

њена. школска омладина, као п лешша будућност мале опацбшне, а кад год је п где год је реч о овим крупним шменима п питањима, онда морају да устукну, убуте и умукну «све ситне креје, свраке и буљине; њихови крештеличји, несносни и некорисни гласови нека се обуставе док се не сврше како треба, сви ови важни и истински народни послови!

Узалуд ћемо ишчекивати благотворан и животворан ути- |

цај снажснога и силнога пера Виктора Ига; узалуд ћемо се надати да се одмах и оствари све оно што бисмо сви у овој прилици желели за нашу школску омладину и њену хиги-

јену, јер на жалост, од пре 28 године, Виктора Ига нема

више међу живима; он је умро! Умро је телом али не и духом. Његов велики тросвећени буг лебдио је, лебди шч лебдиће вечилпо над главама свис људи који теже истини, бољшшњку, натрешку ш срећи људскога рода ма где и ма колики он био.

Али се ми ипак поуздано надамо да ће се међу читаоцима Светлости наћи довољно људи шекрениг срдаца, који ће озарени и освешљенш великим духом Виктора Ига — размислити зрело и треввено о неоспорној важности свих ових питања; који ће чинити све што могу да иу српским школама почне рудити зора лепше и сјајније будућности; да и српске школе почну личити на школе осталих, срећних и просвећених народа; да школска тигијена и здравље маше омладине пе бубу вечилио тасапорчаб о којој нико овбшљто не мисли нилашм се искрено стара; који ће појмити, схватити и разумети просветно-хигијенски значај двадесетога века; који ће напустити ситничарење и личне неоправдане међусобне задевице, и тежити оној жељеној стави која води опшшишем добру ш бољем здрављу оних који треба да нас одмене и буду чвршћи таелом им карактером од својих предака; који ће признати да је било доста лушања по мраку и да је крајње време да се већ једном изађе на свешлосш, добро

осветли поље будућега рада и слободно разгледа свуда око