Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

ата ин те

"

|

| |

рту ЈА

П НАРОДНО ПРОСВЕЋИВАЊЕ

ВЕШТИНА ЖИВЕТИ СТО ГОДИНА.

===

1 Може ли се живети сто година“

Питање о дугом животу није нимало ново; њиме су се људи занимали од давнашњих времена. Да се на ово питање одговори како ваља, потребно је бацити бар летимичан поглед на исшиншиа им необорива фаљлља како из садашњости, тако и из давнашње прошлости, ослањајући се при томе нарочито на мишљења најчувенијиг научтика светскога гласа.

(0 теоријске тачке гледишта одговор на ово важно питање даје нам славни физиолог француски Флуренс, који је био члан француске Академије и доживотни секретар Академије Наука, професор у Музеуму Природне Историје и Францускога Колежа. Флуренс је умро 1867 године.

Између осталих тврђења, у својој важној књизи: Будска дуговечносш, поменути научник вели:

„Приробна бужита човечјега осивоша јесте један век. ЏШровиђење три сшварању човека шмало је на уму век 00 сто година. Исшина, мало је људи који ш Ооодсиве ово лепо шч завидно доба осивоша; шетшо таако мало је људи који чаене све шлао тареба да би ово доба и доосивели. Имајући на улиј људске разноврсне обичаје и нарави, страсти, заблуде ти многобројне беде у осивотау, човек не умшре об природне смрши него се убија п сам себе уништава,“

Нека је ово довољно с теоријске тачке гледишта. Што се тиче одговора на горње питање у погледу практичном доста ће бити напоменути следеће истине:

81 августа 1886 године научници не само из целе Француске и Европе него и Америке прославили су на нај-