Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

БРЗ __ светлост“ > 35

пила о статистика. == О о разним И великим земљама · =

јасно се потврђује горње тврђење.

_ Тако стари Плиније“ наводи како се приликом пописа људства за време цара Веспазијана“ наишло на два човека. стара по 120 година, једнога од 125, двојицу по 180, једнога | од 131, једнога од 139: и једнога од 140 година.

Халер“ је прикупио велики број људи дугога века. Он их је забележио више од сиљаде који су имали по 100 до 110 година: шест од 110—120: 29 од 120—180; 15 од 130—140; 6 од 140—150; једнога од 152 и једнога од 169 година !

Човек кога овде наводи Халер од 152 године (којега је посматрао и славни енглески лекар Харве“ звао се Тома

· Парр. Он је живео у старој Галији и због своје велике ста-

рости био је постао чувен на далеко, те га због тога Карло 1, краљ енглески, позове једнога дана у свој двор да га види и почасти. Том приликом чича-Парр преједе (дворских ђаконија!) и од тога се равболи и набрзо умре у краљевом двору. Доктор Харве секцирао га је и утврдио да је умро од пре. товаренога стомака, а да то није наступило извесно-би живео још коју годину, толико су му сви органи били у чсправ-

"ном стању.“

Човек од 169 година звао се Анри Џенкинс и био је сиромашан енглески рибар.

з Џлиније, славан римеки природњак, који је погинуо од Везувљевих избацивања 79-е године после Христа. Он је написао једну Природну Историју од 87 свезака, која се и данас цени.

4 Веспазијан, римски цар, који је пред своју смрт Пехао „Цар треба

да умре стојећње“, па је тако и умро. ; |

5 Хилер, славан анатом и ботаничар, рођен у Берну (1708—1777). = Овај је ботаничар поред биљака обраћао кажњу и на људе!

6 Харвб, 1978—1658, чувен лекар и научник, први је пронашао крвошок у човечјем телу.

7 Интересантно је да се потпуно слична прича често спомиње и у нашем народу, тврдећи тиме да сваки треба да се придржава оне хране на коју је навикао из ране младости. „Ко је навикао, вели наш народ, на фину храну нека при њој и остане, а онај ко је одрастао са сланином и киселим купусом нека не једе дворске ђаконије.“ Наш народ ретко помашшља на претовареност стомака већ све баца на промену хране, „коју сваки не може да поднесе,“ у