Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

38 ___ Еп ООТ |- | е 5

_ Нарочито као хемичар знао је Шеврел потанко из чега је састављено свако јело и пиће и колико у коме од њих има че-

___стица које благотворно утичу на људеко здравље и дуг живот,

а колико пак од оних који здравље руше, уништавају пи чине да човек убија сам себе пре времена „им без суђена дана.“ |

Начин Шеврелова живота и сва његова тајна спадају у најпростије методе. Ничега ту нема тајнога ни скривенога што не би било допуштено да знају и сви остали смртни људи, који нити су чланови францускога Института нити

прослављени и славом увенчани хемичари и зналци прироДНИХ наука, И тајана. Шта више, те вештине и методе није-

· измислио наш драги чича-Шеврел. Он се само мудро користио · многобројним поукама науке, лекцијама из праксе и живота,

а нарочито саветима које препоручују мудрост, знање и умење. Много пре њега тајна дугога живота била је јасно из-

ражена од стране славнога Луја Корнара (који је умро 26.

априла 1566 године у старости од 105 година). Овај Корнаро написао је једну важну књигу: О трезвеном животу, у којој је потанко описао шта је све он радио, те да од врло елабуњава бечка — као што је био у млађим годинама доживи тако дубоку и завидно срећну старост од 105 година.

Његова је књига пуна похвала умереноме ш тарезвеном оживошу, нарочито у јелу м тићу. Он у њој износи како дневно није узимао више од 12 унција (1 унција = 30 грама) чврсте ране (хлебац, јагњеће и пилеће месо, дивљач) п 14 "унција вина.“ И благодарећи само тој сталној умерености.

1: Упоредите ове количине од 360 грама чврстих састојака хране и 420 грама вина које је дневно уносио у свој стомак мудри Корнаро с количином коју свакога дана троше неки (а и многи!) наши „мали“ прождрљивци (гурмани). Ти наши многобројни прождрљивци нимало се не

устежу, само кад им падне шака, да у свој проширен стомак стрпају чи--

таво јагње од 2—8000 грама, цео сомун и залију га (ради „лакшега варења“!...) са 4—5000 грама вина, пива или ракије. Упоредите само ове количине једне с другима, па ће вам одмах бити потпуно јасно што у

5 нашој земљи има мало стогодаца и зашто је средњи век у Србији |

само нешто јачи од 24 године. У нашој се земљи на жалост и школовани (!) људи. кладе да могу појести и попити толико п толико, само ако

неко хоће за ЊИХ и да плати. Јадна им и“ осалосна њисова шоља 11

сва пиволованоста, која ис није научила ничему паметанијем од тросте осивотишњске проосдрљивости џ салатљивосташ! Таквима памет не ледси у глави него у стомаку!

алб