Težak, 20. 06. 1910., S. 6

— 174 —

ћером не односи. Јер шећер, то је чист угљени хидрат без азота, без калијума, без ФосФора. Нама из рене треба само шећер и њега Фабрика и извлачи, све остало преостаје. У тим преостатцима морају се налазити наведене количиее хранљивих материја. Ти преостатци јесу лишће, резанци и меласа. Овоме треба додати и хранљиве материје, које оотају у талогу ири пречишћавању сокова. Ако би се сад рачунским путем изнашло колико од 100 кгр. репе где у овим деловимч остане од ових хранљивих материја — што се у осталом и чини и што није тешко учинити и што је већ позната ствар онда бисмо били на чисто да, можемо све ове хранљиве материје земљи опет новратити на тај начин, што ћемо све лишће оставити у газдинству, сасушити, спалити у дотичиој њиви па пепео растурити или и радној стоци дати. Овоме треба додати одговарајуће количине резанаца и меласе и талога из Фабрике, иа су све хранљиве материје ловраћене Према томе излази, да се земљиште неће никад исцрпсти. Али ствар пије тако проста, не стоји баш тако и тешко је изводљива, из много разлога. У њих се овде немогу упуштати, јер бих се и сувишо удаљио од постављеног питања. Када бисмо баш и у свему поступили овако, онда бисмо њиве ђубрили пепелом од лишћа, талогом и меласом или ако би стоци давато лишће и меласа, онда бисмо имали ђубретом и талогом. У сваком случају морао би се појавити извесан мањак у азоту, који бисмо морали надокнађавати, друго фосфор не би био у подесном облику за биљке, у том погледу калијум би био у нешто повољнијем положају. Кажем, кад бисмо ово чак и могли извести. Али у већини случајева ово је неизводљиво у толико прс, што шећерне Фабрике продају исушена резанца као тржишни производ а то исто вреди и за меласу, која се за разне сврхе употребљава или за храну стоке или прераду шећера, шпиритуса и т. д. Дакле само се калијум може задржати у већој мери земљишту тиме, што се лишће задржава у газдинству. (наставиће се)

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ. Примедба уредништва. — У 13. бр. »Тежака« г. Милош Виторовић земљорадник из Златарића (срез ваљевски) упутио је Уредништву три питања поводом чланка »Највећи шљивар у Босни« и молио је, да му на та питања Уредништво одговори. Уредништво се је обратило писмом г. Сави Којдићу у Брчком, поседнику и сопственику овог највећег шљивара у Боспи и умолио га, да као најкомпетентнији за то, изволи одговорити на постављена питања. Г. Којдић је био тако љубазан и упутио нам је опширнији одговор него што смо очекивали, који због своје важности пуштамо цео и без измена у »Тежаку", из кога ће се наши привредници имати многом чему да поуче. Одговор: „У одговору на Ваше цјењ. јшсмо од 30. ир. м. ради питања под бр 1, 2 и 3 о мојим шљивама, извештавам Вас: 1. Из Србије купили су следећи мојих шљивића, и то: г. г. Алекс а Крсмановић, Ристо Паранос, Д. Тадић адвокат, Тодор Мраовић цвећар, сви из Београда. Поменути имају моје сорте шљива, зване »Балканска Царица к , „Цар Душан Силни к и моја „Ракка". Г. Тадић ће имати све моје три сорте, које су му родиле ове годнне. Г. Јордан Крајналија и још неки из Ниша, такође су купили мојих калемитих гнљива, које сам послао 6. новембра 1902. године. Г. Јоци 11. Драгићу , управитељу школе из Умке, срез посавски округ београдски, послао сам 10 ком. »Царице Балканске с< и »Цара Дугпапа« у 1905 години.

Г. Стево Паранос, трговац из Шанца има моје сорте шљива, те ми ппше да. су му родиле и да ји свјет ко на чудо до./1ази гледат. Г Драгутин Ђорђић из Гуњара, примио је ове године у пролеће 100 комада калемљених шљивића »Цар Душан Силни 1 ) 1 ' и „Балканска Царица 2 )«. С. Паранос, А. Шкулић, Солдатовић, Д. Ђорђић, и још неки шабачки шљиварски трговци били су код мене и видели сирови и суви плод шљива, па су собом и у Србију понјели. Ја мислим у шабачком округу да разни имају мојих шљива, који Вас могу поменути — извјестити за моје шљиве какве су. Ја имам за продају 100.000 комада шљивића садница калемитих, 2 и 3 годишњих стабала. — Искључиво калемим моје шљи"ве на џанарику (само бирам џанарику, коју за подлогу узимам). Мој покојви отац био је пре 30 година један од првих и велики шљиварски трговац и пропао је на шпекулацији шл>ива, изгубив преко тридесет хиљада дуката једне године само; тада је и пок. Симо Р. Паранос први шљиварски трговац у Београду пропао на шпекулацији са шљивама у истој години. Ја сам са својим оцем радио са сувим шљивама, потње страдања куповао сам у комисиону за прве немачке и аустроугарске шљиварске Фирме суве шљиве већином по Босни а и по Србији. А сада са мојим искључиво Босанцима гајим шљиве. Код мене су разгледали моје шљивике и расадник: Чеси, Румуни, Нијемци, Мађари, Хрвати, воћарски стручњаци, иншпектори, проФесори и други разни воћари и економи, само од браће Србијанаца баш ама нико не дође, и ако је њима најближе; нарочито господа из Српског Пољопривредног Друштва не нађоше за потребно да ме бар једном посете. Ја сам на Друштво и неким личностима слао Фришке и суве шљиве, па никад хабера ни за шљиве ни за писмо, па сам се прошао писггарања! Г. Г. Луки Ћеловићу, Д. Тадићу и Тодору Мраовићу из Београда, слао сам такођер плод Фришак од мојих шљива, који им се јако допао и ове су године наручили 200 комада шљивића које сам послао г. Тодору Мраовићу цвећару из Београда, на ако ') 2 ) Мојој оорти шљива «Цар Душан Силни 8 за то сам дао то име, што иста брзо и бујио расте и иагло се разпија и надмаша с тим у брзом порасту све шљиве, а и након пресада на стално мјесто, друге године плод донесе. О том се сваки може поовједочити, јер 1-гмам шљиве које сам у априлу 1908. године преоадио, а ове године носе већ приличан род, и тако су ое разрасле да би сваки рекао, који ту врсту не познаје, да им је 5 година од како су засађене, премда сам их засадио у веома мршаву зомљу — прауну и ни мадо ђубрета при сађељу додавао, нити икако до данас ђубрио. 0 Цар Дупган« има крупнији цвет од обичне шљиве и високо расте. Другој сорти мојих шљива дао оам име «Балканска. Царица". Иста је онижег нораста и расте у ширину, поиут кајсије, које јој доста и лист на иоту личи. Она је врло лијепа, крупна шљива, дивне плаве боје и врло изгледна и пајљепша од свију мојих шљива, што их ја имам. Оообито је за нрепоруку за отолно воће као Фришка и У таквом се стању најскупље продаје. У Фришком отању ја нродајем ту шљиву сваке године у корпама упаковану по 6 0 до 7 0 круна 100 кграма, Франко Брчка отаница. Ооим спољне љеноте „Балканска Царица" има лјепо жуто месо као дукат и врло укуоно. Дочим «Цар Душан Силни" и «Бадканока Царица" оу двије одличне сорте шљива у сваком погледу и мени ое јако допадају — зато сам их иајвише и размножио у мојим шљивацима; јер обилато рађају и доносе крунаи род и у 1 оваком погдеду падмагпују ове мени до сада познате сорге.