Težak, 20. 11. 1910., S. 1

ИЗ/1ДЗИ ТРИ ПУТ МЕСЕЧНО: 10 20 И ПОСЛЕДЉЕГ ДАНА У МЕСЕЦУ ПРЕТПЛАТА И РУКОПИСИ УПУЋУЈУ СК СРПСКОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ у БКОГРАДУ ПРЕТПЛАТУ ПРИМАЈУ И СВЕ ПОШТЕ НА ОСНОВУ НАЈВИШЕГ РЕШЕЊА ОД АНРИЛА 1869. ГОД. ПРЕПИСКУ ДРУШТВЕНУ НОСИ ИОШТА БЕСПЛАТНО Цена огдасима издогкена је на посдедњој страни.

?

Њ. В. КРПЉН ПЕТРИ 1. * ТЕЖАК

ОСНОВАН 1889 ГОДИНЕ

ЦЕНА ЛИСТУ ЗА СРБИЈУ на гоцину 6 дин., на пола године 3 дин. чланови помагачи, чланови свих другатава, подружива, осн. школе, чита онице, војници сталног калра. ђаци, манастири, земљорадничке задруге и чувари шумА добијају лист у пола цене, ако положе претплату унапред за целу годину. ВАН СРБИЈЕ на годину 8 франака, но срп. пољоприв. удружења и њихови чланови као и српске земљорадничке задруге и читаонице, цркве, школе и манастира цобијају лист за 6 франака кад унапред положе претплату и кац се претплате код свог удружења преко кога ће им се лиет слати.

ИЛУСТРОВАНИ ЛИСТ СРПСКОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

за Срп. Пољопр. Друштво власник, председник: Влад. Кушаковић.

Одговорни уредник: Д-р Урош М. Стајић.

БРОЈ 32.

БЕОГРАД 20. НОВЕМБРА 1910. ГОДИНЕ

ГОДИНА ХИ.

ОВЧАРСТВО

НЕШТО О ЕНГЛЕСКИМ ОВЦАМА. Стара је истина, да од Енглеза нема бољих сточмра. То ће вам потврдити сваки, коме је иоле познато шта је све тај вредан народ учинио на пољу С10чарства. Они и дан данас воде прву реч у том погледу, и немају за сада такмаца. Као велики гурмани и пријатељи укусне кујне, Енглези цело своје сточарство упућују готово у једном правцу — на производњу меса, и на том пол>у они су постигли невероватне успехе. Узмите коју годврсту домаће стоке. изузимајући коње, опазићете да је свака од њих гојена са циљем да што више може да наслаже и да да меса. То је код свиња, код говеда, код оваца, па чак и код живине. За сада ћемо се овде задржати само на њиховим овцама, које су познате као најбоље овце на свету за черек. Све енглеске расе оваца могу се поделити у две групе: у дугоруне и краткоруне, или у равничке (Лајчестер) и планинске (Даун) овце. Прве служе и за месо и за вуну, а друге искључиво за месо. Код ове друге групе, разликују три соја оваца, који се сматрају као најбољи за производњу меса. 1. Хемширдаун или Вилчирска овца. Она је најраспрострањенпја у грофовству Хемширу, по коме је и име добила. Дугачка је и крупна; глава мрка и тешка; труп висок 81 см. а дугачак 1.11 см.; ноге кратке, јаке и мрке боје. Вуна бела, без сјаја и прилично Сл х оштра У Северној Немачкој врло се много гаји

и готово је на1'распрострањенија овца. Врло се брзо развија и сматра се као најранозрелија овца. Годишњаци — јагњад — достижу за кратко време велику тежину. За укрштање са другим расама оваца одлична је. И код нас се хемширска овца гаји у Државном Сточарском Заводу у Добричеву, и то као чистокрвна и мелез: хемшир — цигаја. Између чистокрвне хемширске овце и наше кривовирске, вршена су последњих година укргатавања, која су испала на опште задовољство. Мешањем са хемширом кривовирска овца је и крупнија постала и брже се развија, па и вуна јој се у неколико побољшала. Пр ма овоме може се као сигурно узети, да је хемширска овца изврсна овца за поправку наших домаћих оваца, особито у погледу: крупноће, черека и ранозрелости. Овде доносимо слику једног хемширског овна, који је ове године однео прву награду на Енгаеској Пољопривредној Изложби у Ливерпуљу.

Ован Хемширдаун. Стар 1 годину. Награђон 1. наградом на Пољопривредној Изложби у Ливерпуљу (у Енглеској) 1910. године.