Težak, 15. 12. 1931., S. 23

— 871 —

вољно да каже, да у тој другој групи шљива нема ниједне сорте, која би могла задовољити потребу нашег одгајивача шљива, и да нема ниједне сорте која би могла заменити пожегачу, пошто је она од свих боља.

Сл. 44. Шљива пожегача. — Ориг. саимак писца. Сзда да видимо да ли и која друга сорта из ове прве групе може и у чему заменити пожегачу. Главна разлика између ових сората јесте у крупноћи, сочности и укусу плодова, док је подобност за прераду скоро код свих једнака. Нзјкрупније плодове даје балканска царицг, затим Цар Душан, чокешинка, па пожегача. Према томе, како се још и зна, да се у трговини сировом и сувом шљивом радије траже и *»оље плаћају крупнији плодови, већ видимо да је балканска царица на]боља, а да пожегача долази на последње место. Отуда би и избор требао да падне на балканску царицу, т. ј. она би требала да буде та сорта, која би првенствено требала да замени пожегачу у даљем гајењу. Сад, настаје такође важно питање, да ли само ова крупноћа и добар укус плода сме и може да буде мерило за њихов из-