Timočka buna 1883. godine

“о

! =

начелства непотребне установе. Али налазе кад би се земља поделила на срезове са неким одређеним правима, са неком самосталношћу и независношћу од државних власти, да би се тиме изгубила државна целина. Да видимо је ли тако.

Сваки, који је познат са радњом среза данашњег, знаће да и сад има предмета о којима се срез договара на среској скупштини, и како срез реши извесно питање тако му и бива. Само што се сад срез скупља и већа о предметима које им подноси државна власт. Разуме се да данашња среска скупттина већа само о неким предметима среске природе, а новом уредбом среза тражи се да среска скупштина већа о свима потребама својим. Тиме пак што ће се срез сам бринути 0 својим среским потребама ни у колико не излази да се тиме срез цепа од државне заједнице, па и у случају кад сам сира своје чиновнике. Из тога што се срез сам брине о својим потребама не да се никако извести да је срез засебна политичка јединица која не стоји ни у каквој вези са појединим срезовима нити пак са државном целином. На против, срез је као и општина део државне целине, и као такав подлежи контроли централне власти. Питање је сад како ће иу којој мери зависити срез од централне власти. Да ли централна власт жели сама постављати по општинама кметове, општинске писаре, учитеље, свештенике, пандуре, шумаре, бринути се о калдрми, о цркви, о школи, о болници, издавати имања општинска под аренду, натерати срез да купи или прода што од свога имања, не дати му да бира себи своје чиновнике, да наређује и разрезује среске прирезе и да она преко својих чиновника врши среске пословег Ако централна власт жели то, онда јој нова организација то неда. Али ако среска скупштина или срез по новој организацији среза захте дане плаћа држави оно што је законодавна власт целе земље узаконила, да се не покорава законима који су издани за целу земљу, ако ои хтео сам на "своју одговорност да нападне на суседне пределе суседне државе или не поштује уговоре које је држава закључила са „страним државама, или грађани среза не даду своје синове у војску, нити хоће сами да служе у народној војсци, или срез у опште врши оно што долази само у делокруг законодавне „скупштине и целе државе, тада државна власт има право и дужност да сргз натера силом дасе покорава законима земаљским и законим наредбама централне власти.

Као што се види, организација среза на начелу самоуправе и изборног права-ни у колико не искључује државну контролу у границама Устава и закона земаљских, али у исто време оставља одрешене руке срезу и среској скупштини да сами уређују своје унутрашње ствари.

Самоуправа дакле среза ни у колико се не противи државној контроли.

Противници самоуправе можда би се и сложили са таком самоуправном организацијом среза само под условом да централна управа бира чиновнике.