Timočka buna 1883. godine

108

монархију, наследну у племену Обреновића, и даје себи: овај Устав,

Чл. 3. Данашње границе Краљевине Србије не може се ни раширити, ни сужавати, ни измењивати, ни размењивати без одлуке Вел. Нар. Скупштине.

Чл, 4. Народ у Краљевини Србији изражава и врши своју суверену вољу: преко свога слободно изабраног народног представништва и преко свога владаоца, на начин; како то овај Устав одређује.

Чл, 5. Краљ проглашава нове законе које доноси Народна Скупштина, изузимајући случај предвиђен у чл. 65. овог устава.

~

Чл. 6. Закони немају повратне силе.

П,

Дужност и права грађана српских.

Чл. 7. Српски је грађанин сваки онај, који је рођен од оца, грађанина српског.

Чл, 8. Српски грађанин може постати сваки онај кој је живео у Краљевини Србији најмање седам година, и за сво то време сносио по закону све државне, општинске и војне терете, но мала Нар. Скупштина може неког примити у српско грађанство изузетно, не тражећи да они који желе постати српски грађани испуне све горе побројане обавезе.

Чл, 9. У Краљевини Србији имају уточишта (право азила) и уживају државну заштиту сви чисто политички кривци, и не смеју се издати,

Чл. 10. Сваком српском грађанину слободно је да иступа из српског грађанства пошто испуни све обавезе. које је као грађанин имао како спрам државе и општине тако и спрам приватних лица.

Сви су срби пред законом равни и сви уживају јед_нака грађанска и политичка права.

Чл. 1. Ни једном српском грађанину не признаје српска држава никакве повластице ни по рођењу, ни по месту, ни по личности. Ни један српски грађанин нема права на ма какве титуле.

Чл. 12. Сви српски грађани имају једнака права на вршење јавних права било у општини, срезу или држави, чим докажу своју способност и знање, државом прописано, за звање које траже.