Timočka buna 1883. godine

112

ни писац ни уредник; штампар онда кад се не зна ни писац, ни уредник, ни издавазац, а где нема ни једног од побројаних, ту одговара растуривач.

Чл. 21. Нико не може бити суђен ни осуђиван без саслушања и дате му прилике да се брани.

Чл, 22. Суђење је увек јавно, а тако исто и свако претходно ислеђење. Од овога се изузимају случајеви, у којима је јавност изречно забрањена.

Чл. 23. Сваки српски грађанин има право да тужи надлежном суду сваког чиновника (било постављеног, било изабраног) за повреду својих приватних грађанских и политичких права, као и у опште за сваки противзакони рад у званичној дужности.

Суд је дужан да такову тужбу узме у поступак.

Чл. 24. Сваки српски грађанин има права, да се молбама и жалбама обраћа власти или појединце или у друштву.

Власт, којој се молилац обраћа, дужна је, да по тој молби донесе решење и молиоцу то саопшти.

Чл. 25. Сваки српски грађанин и свако правно лице дужно је сносити све државне и друге јавне терете, који су надлежним путем одобрени и разрезани.

Чл. 26. Сваки српски грађанин дужан је да служи у стајаћој војсци. Рок службе у стајаћој војсци не може никако бити дужи од две године. После ислужења у сте јаћој војсци сваки је дужан да служи у народној војсци. Рок службе у народцој војсци одредиће се нарочитим законом.

Чл, 27. Сваки српски грађанин, ма где био, дужан је доћи у Србију кад она зарати.

Чл. 28. Народна је војска наоружана устансва, и она се не може ни уклонити ни разоружати.

Чл, 29. Сваки српски грађаним, који је телесно или умно неспособан да лично служи у стајаћјј и нарсдној војсци, дужан је да плаћа војницу према своме имућству.

Чл. 30, Војска се мобилише само по решењу Пародне Скупштине. Она се не може употребити ни против

" кога без решења Народне Скупштине. Само у оном слу-

чају кад би непријатељ грозио граници или би изненадно и тајно преко ове прешао, може се потреоан орој стајаћих војника мобилисати за чување границе или сузбијања непријатељских чета.

Команда се ни у ком случају не може поверити туђинцу, нити војска ставити под туђу команду. Без одобрења Велике Народне Скупштине војска се не може алирати ни са каквом страном војском, нити ставити под страну врховну команду. За обучавање и маневрисање скупља се војска у одређеном времену, на одређеном месту.