Timočka buna 1883. godine

176

жели да га промени, да га бољим замени. Али зар се против овог устава, у границама закона, не бора и сама напредњачка странка ; зар се и само Његово Величанство краљ наје у неколико прилика изражавао против намесничког Устава, напомињући да он даје владаоцу све а народу ништа, Разуме се, иако и радикална и напредњачка странке желе промену Устава, ипак се оне разилазе у питању какав устав жели једна а какав друга странка. Тек и једна и друга странка воде борбу против садањег Устава, и ту борбу врше и једна и друга, свака на сз0] начин, али ни једна ни друга не желе ту промену да изврше оружаном силом. Борба радикалне странке је и против садањег Устава и против сваке владе легална, и она само законским путем жели доћи до њихових промена.

Протав овог мог тврђења може се ставити патање зашто се ова буна, дакле борба оружаном силом против постојећег

стања појавила баш у крајевима, где је сав народ овејани, радикалац, крај, одакле су Ник. Пашић, Аца Станојевић, Дидић, Станко Петровић и т, д., који дакле лиферују за народне посланике све саме радикалцег Државни тужилац мотивише истинитост своје оптужбе баш том чињеницом, што сељани баш из села, у којима је легло радикализма, нису хтели предати оружје под утисцима чланка: Разоружање народне војске, или Не дајте оруж је како тај чланак крсте штампан у „Самоуправи“, и који нам је овде прочитан. Тим чланком је саветован народ да предаје оружје али да је тако написан, да се из њега може закључити као да се народу саветује да не предајеоружје, којим се свагла од зла бранио, без кога су грађани беспомоћни створови.

То је од прилике садржина тога чланка, Могу чак претпоставити, да његов стил може на некога ми утацати, зли да он може некога одушевити да се успротиви наредбама власти, у то господо сумњам. Ја вас молим, господо судије, да процените сами, да ли је тај чланак могао утицати на оне шубараше испод Ртња, на сељане из села Сесалца, који никад нису видели књигу, који ретко кад силазе са својих појата У своја села, и који сем својих села и сзојих појата и стокеу њима ништа више и не знају и не виде, који незнају и да постој новине.

Па после, тај број „Самоуправе“ угушен је још у штампарији у Београду, где се штампа, њега је полиција беградска забранила још пре растурања, и појавио се у публици са белим колонама. Или, кад би којим чудом такав забрањени број „Самоуправе“ и допро до села Сесалца, зар бин садржина тога чланка могла утицати на људе који га нису ни читали, који не знају да читају, који га не би разумели кад би им га неко и прочитао. Не, господо судије, није тај чланак Могао изазвати буну, него је њу изазвала власт, која је на свој начин одузимала оружје. Ви ћете знати боље од мене, да није гај