Timočka buna 1883. godine

246

Припрема краља Милана за абдикацију,

Одмах после неуспелог рата с Бугарима, још док је Србија била у примирју с Бугарском, пре него што је закуцао на казематска врата, краљ Милан је озбиљно помишљао да аблицира, само да би спасао своју династију. Милутин Гарашанин имао је доста муке док га је одвратио од ове његове намере. Да ли је ова његова намера била искрена или је хтео њоме да куша сујету краљице Наталије — није се могло сазнати. Тек је краљица Наталија тада сваком приликом показивала да намеравана абдикација није потребна и препоручивала је Милану измирење с радикалима. Пошто су и све политичке околности и расположење у народу упућивали краља Милана да прихвати овај краљичин савет, то се најзад и решио да отвори врата на тамницама, и да пусти у слободу све који су били осуђени због зајечарске буне.

Али, и ако је то учинио, знао је, да је уставно питање остало отворено, и он га је требао решити: боље он него да његово решење остави у наследство своме сину. Није напуштао намеру о абдикацији, али пре него што би ово извршио, сматрао је да уставно питање треба да реши она не намесништво, или да његов син, одмах по пунолетству своме, приступи решавању једног од најтежих државних питања,

Решио се, да сам за трајање своје владавине да земљи нов Устав, и то Устав слободоуман, либералнији него што је био намеснички Устав. То би било добро и за њега лично, јер би везао своје име за један од најслободоумнијих устава, аи своме сину би скинуо велики терет предавши му престо са свршеним уставним питањем. Тиме би доказао, да није солидаран с намесничким Уставом, који је владаоцу давао свеанароду ништа. Говорило се у дворским круговима у своје време и о његовој нади, да ће се одмах по примени новог слободоумног Устава сваки уверити, да народ још није зрео за такве политичке слободе, какве би му се обезбедиле новим Уставом. Али ма какви били разлози краља Милана за давање новог Устава, било једни, било други, било сви заједно, тек је био легао на припреме за промену Устава. Његов развод брака веома је појачао и убрзао потребу за променом Устава, Управо, он се и смео решити на развод брака, јер је био решен да мења устав, а за тим да абдицира на престо у корист свога сина. Јер абдицирати у корист сина а оставити поред њега краљицу — то краљ Милан није могао сварити: она не може остати жена краља Милана, она не може остати у земљи, мора из ње отићи, а за све то даје земљи слободоуман Устав.

Кабинет Саве Грујаћа

Кабинет Саве Грујића који је дошао после распалог се либерално-радикалног кабинета Јов. Ристића, трајао је од декембра 1887. до априла 1888. год.; њега је заменио 14. априла.