Timočka buna 1883. godine
27
граму додирнута или иначе стоје с њиме у свези и да израђује формалне пројекте за узаконавање ових наших
захтева.
3. Обавезујемо се, да ћемо се овог програма тврдо држати и на његовом остварењу радити, како у Скуп-
штини тако и у народу.
Посланици брпеке Народне Радикалне Странке. '
Никола П. Пашић Милан Ђ. Ђурић, свешт. В. К. Стошић
Дим. Катић
Арса Дреновац
Рајко Тајсић
Андра Перуничић
Новак Милошевић, свешт.
Поп Иван Протић
Никола Крупежевић Ђорђе Ђоровић Владислав Павловић Марко Богдановић, поп Павле Ј. Вуковић Благоје Божић
Милија Миловановић Милош Симић
Вељко Јаковљевић
Василије Павић, свешт. Марко Петровић, свешт. Р. С. Поповић
Д. Цветковић Љубомир Дидић
Аца Милановић
Илија Стошић
Петар Васић
Ђорђе М. Топузовић Стева Ј. Гречаревић Аврам Сандић
Андрија Богосављевић Ђорђе Милетић, свешт. Аца Станојевић Поп. Маринко Ивковић Жив. М. Миленовић Раденко Драгојевић Раша Милошевић К. С. Таушановић Пера Велимировић са још 38 другова народних посланика.
#) Члан |. Садањег Устава гласи: „Књежевство је Србија наследна Уставна Монархија са народним представништвом.“
. Чл. 10. Први одељак садања устава гласи овако: „Књажевско достојанство по старим народним гакључењима пре 1839 г., која су утврђена и закључењима свето Андрејске скупштине од године 1858, као и Велике Народне Скупштине 20. јунија 1868 године, а по гласу султанских берата и хатишерифа од године 1830 и 1868, наследно је у племену сада владајућег књаза Милана М. Обреновића |У. у мушком потомку из законог брака по реду прворођења, и то најпре у правој гинији, и ако у овој не би било наследника, онда наследство престола прелави на побочну линију по истом реду прворођења “
Чл. 31. (садањег Устава гласи: „Владајућа је вера у Србији источноправославна а слободна је и свака друга вера, и стоји под заштитом 8кока у извршењу својих обреда“.
Међу првим важнијим законским предлозима, поднесеним Народној Скупштини, био је законски предлог о грађењу железнице Београд—Ниш— Врање, Ниш— Пирот, Смедерево— Велика Плана.
У вези с овим предлогом био је поднесен Нар. Скупштини и уговор о зајму, који је био потребан за грађењење железнице, а такође и заонски предлог о експлоатацији железница. Грађење железница уступљено је Генералној Унији коју представља Бонту.