Timočka buna 1883. godine

96

Париз да спасе што се још спасти може; иако је Дунав био прошаран сантама, он је децембра месеца прешао чамцем Дунав: код Вишњице и преко Панчева и Базјаша отпутовао за Париз. Радикални клуб реши да се од владе тражи обавештење о томе банкротству; да се Скупштина обавести да ли је и колико њиме Србија оштећена. Пашић као председник клуба буде овлашћен да у име радикалних посланика тражи обавештења од Пироћанчеве владе и ја прочитам о томе 20 јануара у Народној Скупштини интерпелацилу с ПАО ом да се огласи као хитна.

Та је интерпелација изазвала још јачи сукоб између владе и скупштинске већине с једне и опозиције скупштинске с друге стране. Она је била повод изласку опозиције из Скупштине и узрок свима доцнијим сукобима, стога ћу навести ту интерпелацију од речи до речи. Она гласи.

Интерпеладија на г. Министра Председника и остале чланове Кабинета.

„Поред тога што је криза на берзи париској била већ пре неколико месеца предвиђена, она је ипак врло нагло наступила и добила је одмах у почетку такве размере да је бојазан потпуно основана, да ће последице бити тако велике, да их сад није ни могуће унапред оцењивати. То у толико пре што у Француској као у земљи богатијој, и у земљи где су финансијске околности повољније но игде, владају таке прилике, ла у прошлости немамо мерила за данашње стање. Од 150 година на овамо, то је прва криза у Француској. Али ми бисмо рекли да управо с оним досада јаким новчаним односима и величина садањег потреса у природној свези стоји, те' стога се и морамо бојати да према тим новчаним великим околностима и дејства на буду изванредна.

У кризи бечкој пре неколико година, која до сад у историји криза као највећа стоји на крају исте губитци у Аустроугарској изнели су само 3000 милијуна динара, док међутим губитци на берзи париској већ за прва три дана износили су суме од 5000 милијуна динара. И ако немамо мерила за оцену даљега развитка кризе, опет, према томе како су друге кризе прошле, можемо поуздано тврдити, да се права цифра губитка тек после неколико месеца консолудује и своју праву величину показује, и да ће та сума огромна бити.

На нашу несрећу постанак стоји у врло тесној вези са оснивањем банке топ оепегаје, са којом ми у врло важној вези стојимо. Јавно је мнење већ одавно обележило оне патроне који су како при оснивању тако и при даљој управи те банке били, и којима је Бонту на челу, као творце несрећнога стања, које сада у Француској влада. Они су свршили своју радњу; и ако се случајно Џтоп оепегаје још држи, то ће поуздано бити