Timočka buna 1883. godine

парламентарно право што га има мањина, а то је да потпуно» искаже своје мишљење нарочито у важнијим питањима.

Мако је скутштина огласила предлог за измену Устава као хитан он се још не износи из одбора с намером да се пре тога усвоји: пренос железничког уговора, уступање банке страном друштву, поделу земље на области и увећање порезе.

Глас да је банкротирала Генерална Унија којој је влада уступила осамдесет хиљада обвезница, пренеразила је свакога, и народни посланици подносили су интерпелације тражећи од владе одговора и тачног рачуна о штети коју смо претрпели.

Вест да министар финансија преноси железнички уговор на друга финансијска друштва упрепастила је сваког и приморала опозицију да од владе тражи тачна и одсудна одговора о томе преносу и о томе како влада мисли тај пренос извршити. Но влада на сва питања опозиције не даде никаква одго– вора, и ако гаје могла дати, што значи да крије стање ствари онако исто као што је крила и само склапање тога уговора са Бонтуом у намери да скупштину са решењем тога питања изненади и да га са својом свагда верном већином на пречац озакони.

Ми смо се и прошле године најодсудније борили против овог уговора налазећи да је он посве штетан и теретан по земљу и да у највећу опасност доводи земљу, доводи је у економну а услед тог и политичку независност. (Сад су се сви наши разлози и све наше зебње самим делом посведочиле. Са падом Генер. Уније још се јасније обелоданило да је тај уговор збиља дело аустријске политике и њених чланова на истоку. И сад кад влада исти уговор погоршан преноси на друго друштво то. сматрамо за нашу најсветију дужност да таквој радњи владиној свима законитим и уставним средствима станемо на пут.

Пошто смо стекли уверења из свију поступака владе и целе њене политике да се сва њена радња и радња скупштинске већине своди на то да пошто по то протури пренос тако штетног и опасног уговора на друга финансијска друштва и да тим преносом привремено прикрије башкротством Генер. Уније нанесену штету Србији а тиме уједно скине са себе одговорност за ту своју непромишљену радњу, и пошто на толико пута поновљено питање опет не одговара то смо се решили да при овом по нашу економну и политичку будућност одсудном питању дамо оставке на наша посланичка места и тиме народу створимо прилику да новим изборима даде израза своме мишљењу о овом велеважном питању, а владаоцу, да се увери о правом расположењу народа.

Ми смо потпуно свесни овог одсудног корака, ми смо потпуно свесни моралне одговорности коју тим кораком на себе примгмо ; али ми смо тврдо убеђени да тим кораком чинимо земљи и владаоцу услуге какве се захтевају од родо: љуба који

зубе своју отаџбину више но себе, какве се захтевају од гра-