Timočka buna 1883. godine

45.

нека послужи пример са мном. Сличне је говоре држао краљпред свима депутацијама, само што је пред сваком другом депутацијом грдио нарочито оне радикале, који су из округа из кога је и дотична депутација. Та грдња краљева толико је ти– пична, да ћу је навести онакву каква је била према мени.

Народна Скупштина је прогласила кнеза Милана за краља: Србије у својој седници, држаној 22. фебруара 1882. г. Радикални посланици нису знали за намеру владину и дошли су као и обично у скупштинску седницу не слутећи чин, који ће се одиграти у њој. Кад је прочитан указ, којим се кнежевина Србија проглашује за краљевину а кнез Милан за краља, ради– кални посланици су били изненађени, и саслушали су указ седећи. Услед тога се направи у Скупштини мала гужва. Напредњачки посланици замерали су радикалним посланицима што нису устали кад се читао указ о томе. После неколико дана краљ је давао ручак народним посланицима у част новог положаја Србије као краљевине и кнеза као краља. Ранко Тајсић, Аца Станојевић и ја не одемо на ручак, него, како је био леп пролетњи дан, одемо у Топчидер. Тиме дадемо „Виделу“, напредњачком органу, материјала за писање. Није било броја у коме „Видело“ неби подсећало своје читаоце на нашу неуч= тивост. А краљ није пропуштао прилику да нас не прекори што му нисмо дошли на сб и хлеб.

Ускоро после прогласа краљевине и изласка из Скупштине радикалних посланика, отпутујем у Пирот, чији сам посланик и председник општине био. Сутра дан по моме доласку, 12. марта у Пирот, општински одбор одлучи да као изасланик града Пирота у друштву са осталим изасланицима општине пиротске и · округа отпутујем у Београд и поздравимо краља од стране целог округа. Отимао сам се да ме ова „почаст“ мимоиђе, али је одбор остао при своме решењу. У депутацији из целога округа буду из града Пирота сем мене још и два Јеврејина: један радикал а други напредњак.

После три дана били смо у Београду. Одмах се пријавимо Министру унутрашњих дела, Милутину Гарашанину, с молбом да пиротској депутацији издејствује пријем код краља. Гарашанин извести краља да је дошла депутација из пиротског округа под вођством мојим да га поздрави. Краљ се узјогунио и неће да прими депутацију из пиротског округа, у којој сам и ја; прима остале депутирце, само не мене с њима, Гарашанин је уложио сав свој ауторитет против краљевог опирања, јер прети опасност, да ће, ако не прими депутацију са мном, примити депутацију само од једног напредњака, и то у личности једног Јеврејина, јер остали чланови депутације нису напредњаци и неће ни доћи без мене. Краљ Милан је попустио, и прими депутацију у присуству краљице Наталије и престолонаследника Александра.

Као вођа депутације поздравим краља са неколико овоме чину складних речи. Кажем Му како је земља, прогласом за