Timočka buna 1883. godine

кришом тело пок. Јеврема. Овај покушај није испао за руком, и они се врате у Београд.

После овог неуспеха Илки није ништа друго остало него да моли Милутина Гарашанина, министра унутрашњих дела у кабинету Милана Пироћанца, да јој допусти да насупрот заорани санитетског закона ископа тело Јевремово пре законом допуштеног рока ради и пренесе у Јагодину. Гарашанин то допусти под условом да се све то сврши у миру без икакве галаме. Илка му то обећа, тело би ископано и пренесено у Јагодину у пролеће 1882. године.

Тако је Илка свршила свој главни посао. Мужа је свога пренела у Јагодину и сахранила у породичној гробници, у којој су већ лежале кости Светозара Марковића. Сад је све своје време употребила да припреми и изврши атентат на Кнеза Уилана. Тога ради најми у Београду један собичак баш у кући Бадемлића, Управника Града Београда, у једној старинској двоспратној кући, одмах до садање Митрополије преко пута од Саборне Цркве“. Соба је били мала, ниска, старинска, при земљи, прозор је гледао на улицу, био скоро на висини калдрме. Сав намештај у тој соба био је сто, проста сламна столица и кре6ет од дасака на ногарима. Прави испоснички намештај.

Ја сам се примио суплентуре у пиротској трговачко-занатлијкој школи под јесен 1878. год. Илка је тада живела у Јагодини. Кад год сам путовао за Пирот и враћао се из њега у Београд, нисам прошао кроз Јагодину, а да не свратим до снајке. Ако случајно није била у Јагодини, налазио сам је у Београду код њене сестре, а доцније у њеној собици преко пута од Саборне Цркве.

(Она није крила од мене своју намеру. „Само смрт Миланова може бити мелем рани мојој. Убила бих се, кад би му неко пре мене угасио његов погани живот; а била би сва несретна кад би умро природном смрћу“

Износио сам богат арсенал доказа, против њене намере; доказивао сам да ће она тиме направити Милана јоши мучеВиком; да земља неће имати од тога никакве користи; да она треба да живи, да прикупља око себе млађи нараштај који ће пригрлити Светозареве идеје, па ће то бити утеха за њу.

— Идеје Светозареве наћи ће себи следбенике а пре а

после; у овоме ја не могу много помоћи. А кад бих знала да би И

0) 5

е и цео свет претворио у присталице Светозаревих идеја, па кад и и сам Милан постао њихов ватрени поборник, ја бих га ипак заклала као пиле: он треба да осети казну за нитковлук који је учинио према моме мужу; он треба да погине од моје руке; убићу га, и од тога ме не могу одвратити никакви разлози. Учинићу све, да никога од вас ни глава не заболи; убиство ће бити моје дело, и о његовом извршењу решићу ја сама“.

|) На место те куће подигнута је нова кућа 1922. год.