Timočka buna 1883. godine
69
наредбе. Влада се може и непосредно обраћати органима надлежниМ за какав посао; не мора то ићи преко начелстава. То у неким гранама нашег државног живота бива и данас. Министар просвете не издаје наредбе средњим заводима преко начелства, нати пак министар правде суду; исто тако министар унутрашњих дела може се обраћати са сзојим наредбама општинама непосредно или преко среске управе. Са свим је излишно да тога ради постоји један грдан механизам који и много кошта, и отежава сам рад, и служи владајућој партији као средство за агитацију.
Све оне друге канцеларијске послове може и општина потпуно вршити. Она може и боље и брже хватати лопова, као што и сад чини, она може и брже и боље извршити непосредну наредбу министра, ола може боље одржавати ред у «својој општини. Мешање полиције може само изазивати судар између општинске и полицијске власти. Пасоши су са свим излишна срества јавне безбедности; њима се ниу колико цељ не достиже. (Оно што се њима жели достићи може се достићи и такше и боље на други начин, а за све то опет није потребно
начелство, него сав тај посао може вршити општински суд.
Разне потврде сасвим комотно може вршити општина, у опште сав посао административни може вршити општинска власт са много више збиље и савесности него што то раде полициски чиновници. Зашто ми мислимо да ће општински судови све то савесније и боље вршити казаћемо доцније кад будемо говорили о превази изборнога права народа над зависношћу чиновника од министра, кад будемо говорили о условима за већу правду и сигурније вршење закона.
Из свега што до сад рекосмо нама се чини да нема никак вих разлога који би говорили у корист опстанка начелства ; сав вужни посао који она данас врше, могу вршити и боље и поузданије судови општински и срески и среска управна власт. Уништењем начелстава народ би се курталисао једне установе, која је ту, само да буде ћуприја преко које прелазе разне наредбе и која само заплеће и отежава државни посао; народ би се ослободио једне установе са којом борећи се утроши толику своју политичку снагу, сарани толико живота, имања и моралног иметка., Народ не треба да остави у снази и сили ништа што не црпи своју снагу у самом народу; он ради свога материјалног и свестраног напретка не сме трпети ни једну установу која би пркосила његовом мирном напредовању; он Пра да трпи и плаћа само оне установе, које помажу њего-
вом развићу, поред ксјих он и његова чељад могу мирно спавати, а не непрестано презати од њих. Докле ће народ да трпи и сме ли да трпи да и даље опстане таква организација, која му натура сејмене да их плаћа једино тога ради, да мирно не спава, да спокојно не поједе знојем наквашени залогај хлеба.
е! Народ не сме ни пошто оставити да му други поставља