Timočka buna 1883. godine

Колико смо пута слушали како поједини посланици наРодне скупштине износе предлоге са свим месне природе, и влада их не усваја и скупштина их одбацује једино с тога што они нису од општег значаја, што не засецају у опште државне потребе. ИМ заиста таквих месних потреба има, оне су животне за извесна места али нису од општег државног значаја, и решавање таквих питања улази у делокруг среске скупштине.

Осим питања чисто економске природе, која би среска скупштина имала да претресе, у њен делокруг рада улазе и неки финансијски послови. Разрез пореза и приреза на општине и поједине грађане био би посао такође среске скупштине. Државна власт сам) би јавила колико по државном буџету, одосреном народном скупштином, треба извесни срез да плати за подмирење општих државних трошкова, а оставити срезу да он тај новац покупи на најзгоднији начин, другим речима оставити среској скупштини да она сама одреди хоће ли купити порезу с главе на главу, или ће је купити по имућству и доходима, или ће је купити посредно или непосредно.

У овоме питању можда ћу наћи највише противника; можда ће многи од мојих другова мислити да је веома тешко и опасно оставити срезу да он сам одређује каки ће систем порезе усвојити, јер је то веома тешка ствар, и закон о порези требао би да буде један за целу државу. Ја ипак држим да ту ствар треба поверити срезу баш с тога што је то ствар тешка, што је ствар замашна, и државна власт се не сме лако усудити да изда један општи закон о порези за све опште крајеве. Али ако државна власт и законодавно тело не смеју усвојити бољи систем порезе за целу земљу, можда ће се наћи у Србији срез који је вољан да усвоји најправеднији систем плорезе, али му данашња државна организација не дозвољава да то данас учини. Осим тога ту се отвара поље за рад толиким 'среским скупштинама, и можда ће се наћи срез који ће се осмелити и решети да изврши оно што до сад влада и законодавно тело нису смели ни покушати. Главна је брига за државну власт да она добије оно од срезова што је потргбно за "одржавање државне целокупности, а како ће срез добити све то, то оставити њему. Најмање се имамо бојати да ће среска скупштина натоварити рђаву и теретну пореску систему, јер у сваком таком питању биће питан непосредно сав народ среза, па с тога на каку се пореску систему он сагласи така нека му и буде. Упоредном радњом свију срезова на преображају порезе најпре би се дошло до правичне и могућне у нас пореске системе. Срез нека да што је држави потребно, али држава нека 'остави срезу да он своја и државна средства разреже и прикупи онако како ће најбоље бити за чланове среза, или бар онако како срез за најбоље нађе. Убеђен сам да ће све боље поћи па и питање о порези, чим се законодавна и управна власт „жецентралише. Питање о порези боље ће се расправити и расправљати још и с тога, што ће се ваљда наћи бар који срез