Topola

414

вића и осталих, које су бунтовниди юнили и који нису хтели пристати к бунтовницима, није хтео потпнсати се на те жалбе, говорећи, да њему није ништа познато од тога што je написано и да он од тога не може ништа доказати, па да се не може ни потписати. Тек што je он то проговорио, кад остади скопе на вега, вяпући, да je он Вупићевац и принуђавајући га да се потпише, но кад je он остао при своме то су га попели псовати, гурати и тући, што се продужило око по паса, но он се опет није потписао. Док се то све с аиле догађало, кааз je гледао крое прозор и ни речи није проговорио да га ослободи, и Бот зна пиме би се то све свршидо, да се тај поступак нпје показао савршено незаконит и самоме томе бунтовнику, као што je Мићић којп та je заштитио, говорећи: э доста, доста, зар хоћете да га убијете?* Кад су трећи дан после тога посланици ишли Муси еоендпји по његовом позпву, Ранковићу нису дозволили ићп, но су га задржали у Топпидеру. Одељен од својега друштва и находећи се међу књажеским служитељима, он се побоји, да се с вима може догодити све, што je вима по воли, па добив за тим кова он стане бегати на страну, ама га опазе те се дигну за внм у потеру, пуцајући пак с оружјем. Кад су та већ сустигли, он скопи с нова и умакне у шуму, но га ухвате и стану тућп тако, да су га изравьавили по целоме телу и главу му разбили, а по том дотеради у Топпидер, где лежи болестан но се држп као највећи злопинад. Најпосле бунтовници из свију округа, повраћајући се о* књаза, чинили су нарочито разна насиља противу судија и старешина, а то je све књазу познато; алл до овога доба он није казяио никога, из пега се види, да у овоые што je овде исказано, није исдрпљено све зло и беда, што их je донео садапгњи метеж, а тиме се и представља довољан повод за најдаљу истрату која би могла да открије млото такога што би једва ко опекивао. За доказ томе може служим, заједно с млогим другим сведопанствима, извештај подринскога окружнота суда од 21 Maja ове године Дј 769. Н тако расмотрив ту ствар са свију страна, je ли могућно утврђиватп, да je Вупић окривио кваза неправедно и незаслужно? Јесу ли упропастили Србију Вупић и његови једномислепидп и мисле ли још о њезиној пропасти ? или кривица рада за то на противну страну? Из свега казанога види се јасно, како je далеко кваз зашао прп том метежу; но он и пре тога по примеру свота ода, почео je нарушавати и обилазитп устав. Тек што je дошао у Србију, а он отме од 211 пожаревљана впве и поља, које je од њих отео још отад те се њима корпстпо док се ппје удалио из Србије. После оставке старога књаза суд, држећи се устава, повратпо je пожарев.ьанима њпхово имаве, но овај кваз одузме га пв нова па шта више тражи и новчану накнаду за прошлогодишве користоваве том земљом; заједно с тпм он je завео на својим пољама кулук под именем мобе. а) Ако се народна права, увелипана за неколико година састоје у бунп п самовољству неких људи, који се не знајућн ни греха un срама старају сатрти свакога, којн би им препрепавао самовольство, то je истина, да су Вупић п његовп једномислепиди прибегли Турдима на штегу тих права; а п коме би другоме могли прибећп у слупају својега и народног угњетавања, ако не своме законом дару, који je доказао, да je он отад србскога народа и вегов добротвор. Но да су они побегли само ради свога користољубља, да би сатрли кважевско племе и тиме уништили политипко биће Србпје, то je сасвим неистннито. О корне толуольу ту се нема шта нп миелпти, а политипко биЬе не оснива се на кважевоы племену, но на уставу.

а) Ыоба јеот рад у пољнма, шумаиа или око ктКе во позкву на гозбу, што се у северној Руснјк назгаа помочью, у јужној толоко!.