Topola

419

од њпх није толико ударено колико се говори но много маве и не бативама и прутовиыа но само прутовпма. О свему томе сведоче акта што се ваходе у војеној канцеларији. Начин пак, којим je он поступао противу вих, употребльавао je за то, што о тоте нема никаквпх пиоаних правила, но га je узео по његовој намети као што су до овога доба чвнли и свп сраски судови и као што ће чинити док не добију законик. Би ли ко други тако дело извршио боље и човечниЈе, није могуће знати но желити било видим, како би се он вашао у таком положају. А да je он то учинио као једино за то, да би загладио своју крајну небригу у дужности, што се ннје брвнуо о чувању војене касе, то није истина. Далеко би вернее било реЬи , да je он то учинио из велике ревности да каса не остане у штети и да се ради предупређева даљах злочинства нађе лопов и да се казни. Оклеветан je дакле и Илија Гарашанин.

V. У одбрану Максе Ранковића. 1. За одговор служи оно што je казано у другој тачки одговора Тодоровићева. 2. Кад би ради сведоџбе био узет ко други, а не Опујић из Трста, то би се још мотло помислити, да je Макса Ранковић заиста јавно гонио на суду оне, за које je знао, да се не држе Вучићеве системе ; но због чета се могао присједињввати Вучвћевој или каквој другој системи Трстанац Опујић, који je дошао y Србију ради своје парниде и ко њега може ма за шта сматрати у Србијн, да ли je он Вучићеве или какве друге системе. А како je с ким доступао Ранковпћ као судија, о томе вије овде место говорим; за то иыа други суд 3. Почем je Макса Равковић , као народни посланик , избијен у Топчидеру и још се држи тамо под стражом за то, што се пије хтео потписати на то, што пе може посведочити; то кад буде ослобођен нека сам одговара на ту тачку. Да ли je Макса РанковиК крив, може се видим онда, кад он сам за се одтовори.

YI. У одврАНУ Ctojaha Симиъа. 1. Симић зна Вучића, да он чува устав, да се стара о народној срећи, да не траки никоме зла, да се брине о народноме добру и да/ се стара о свему томе, и у томе je Самић с н.им једномисленик, и миоли, да за то не моке бити крив, но да још заслужује похвалу. А да је Симић писао своме брату у Дариград о постављан>у советника, то није истина и не може бити доказано. 2. Није истина. Стојан Симић био je први који je ревносно предложив, да за књаза буде избран књаз Михаило ; па како би он дакле могао подговарати другога да ради на штету гьегова предлога и противу њетових жеља и тежња. 3. Писма се нису шиљала на њ лично но на Совет и тамо су се сва деда решавала по већини гласова а совет je сва решеља предлагао намесништву и што je намесништво одобравало, то je било и извршивано ; и тако Симић не само није желио, но није ни био у стању ма шта задржати држећи се строг о устројења совета и своје заклетве.

YIL У одврАНУ Стефана Стефанобпћа 1. Да je Стефан СтеФановић (Теяка) Вучићевац, то није ннкако истина. Кад људи носе име ма каквога човека, за којим иду, чијег се система држе, чијим тежњама сљедују, чију корист и успех траке, кога призаају за својега вођу и љога слушају и т. п. тада се то разуме, а овде нема начата подобиога. Тако исто могућно je