Topola

424

тих петорида онде стајали док je Груборовић био код вих, и знајући да вега сыатрају за противника те буне, поплаши се и делу ноћ проведе на опрезу, а сутра дан утече у град да тражи защите. Кад се сва та смутва утиша и наши судови стану слободно радити, он je готов и жели ићи на суд за речи, које je говорио по сокадвма. Да je он кваза, вегову Фамилију и вегово правительство грдио средством загребачких новина или да их je хвалио, то није ни мало истина, и такво окривљпваве он свечано пред делим светом па даме и пред загребачкиы новинарпма, са спокојном савешЬу протлашава влеветом. Ко може доказати друвчије нек то учини. Да je он пером, подобно Зубану, поматао Вучићевој страни, то он у томе није ни толико крив колико и Зубан. Сима Милутиновнћ. даме не може се сматрати да je крив донде, док се неда суду за речи, које je он изговорио на улиди.

XY. У одбрану Милттина и Луке Гарашашша. 1. Ни они нису Вучићевдп, то им je име дато силом, као и то, да су они замети непријатељи кважеви и ветове породиде, што остаје клеветой донде доме се не докаже, као и ради нега су се они на то заверили, али они нису пријатељи утветача и свакога утветача, па на ко он то био. Намере Вучићеве и вихове једнаке су; они помажу Бучићу, а он н>иыа. 2. Да je Лука Гарашанин онога часа утекао у град Вучићу и стао под защиту турских власти, то je лаж, уза шта важа запитати колпко се може вероватп за остало, кад се у Београду јавља да je истинито оно, што у Беотраду свп знају да није истинито : шта онда таки људи нису способни измислити и каква друга измшшьотина може бити тако очевидна, као што je бегство Лукино у град док међу тим он непрестано живи у својем београдском дому од онога доба, од како je побегао из Бруонпде. Он није ни завиривао у град ради прибежишта, но још и сад кад сви разумни чиновнпди принуђени бејаху тражити спасена од прптиска по безопасним кућама, с поверевем живи у својој кући а) п јавно хода по деломе Београду. Колпко би вему сад помогли српски судови, он je видео то не само на другима но и на себн, кад je морао, као председник суда, провлачптп се с оружјем кроз ыетежнике, оставивши друтове под стражом бунтовника. 3. Да je Милутин Гарашанин тражио и поткупљивао људе за ношење писама Веди-паши, томе неће веровати нико, који зна Милутина и ветов положа], он као човек стар врло мало или боље рећи нимало не води нпкакве преппскенп са познатим муљудима и пријатељима, а с Веди-пашом он није ни познат. А да би он хтео да шиље ма чпја туђа ппсма, о томе нпје могуће ни мпслити. Оспм тога за ппсма на Веди-пашу има турска пошта, која je сигурнија од свакога човека кад би кога он п нашао ; и sap бп тп, који би могли ппсатп Ведп-пашп, пмалп потребе слати преко вега, живећп сами таыо, где има турске поште ; а да je он као тражио да би убили нашега младота кваза, то се говори једино за то, што су хтели да окриве и вега ма за шта и да га оцрне пред светом, но не имајућп ничега сигурног, ухватили се за мевету. 4. Да он непрестано има уза се оружје, то je истина ; но на то су та прпнудпле вегове старе године. Адп да се и осталн ппсу држадп за opyæje, вих би давно постигло у Београду то, што у мало нпје постигло старога Гарашанина, кад се

а) Алн дои Гарашанинов находи со крај самога града.