Topola

427

дозваних на скупштину свештеннка и осталот народа. Попито je прочитан и об]асвьеп овај Ферман, који после у ориђиналу заједпо с преводом дредат мени, учинио je овај чиновник целој скупштини четири питава, на која je и добио одтоворе од Совета, апеладијоног суда, митрополита и осталих архвјереја, п остадих депутата народнпх тако, како je која класа народа желила и мисдила. Одговори ови на захтеваве Муса-еФендще били су ыу објашвени од свију ових сталежа и то усыено. Кад сам проучио садржнну овога височајшег Фермана у коме ое нарочито мени налаже, да ja заједно св речении чиновником поклоним особиту бригу да се поврати у нњажевини мир и утврди законити ред, ja сам у договору с Муса-еФендијом у присуству царско-руског тенералног конзула у Србији г. Вашченка и беотрадског мухаФпса Хозрев-паше одлучпо ; да се свп они Срби којп не би слушали законвту власт, па би дошли у Беотрад да траже ма какву заштвту у граду, или да предстану комисији која je одређена за извпђај како кривица тако и жалба, или да се у случају њихове непокорности одмах уклоне из отаџбнне. Код ове одлуке учивен je лзузетак за она лида, којн су чланови совета, за које je учнаен договор , да се за вих одреди друга комисдја у вароши (зато што je за оне прве узајмнним договором, та комисвја одређена у предграђу изван вароши) која he ce састојатидз председника апеладијоног суда, и председника свију окружних судова, и да буде дрисутно иједно страно лиде од стране моје и једно од изванреднога комесара лортиног. Она Ье разгледати сва акта што joj дођу , апо којнма би се кривила или правдала поменута лица, и да саслуша све жалбе како вихове, тако и оних којд би се ма за шта имали жалити противу вих, а тако исто и сведоке како једне тако и друге стране. А кад ово ислеђеше буде свршено, онда да се определи дан и место где би ja заједно с Муса-еФендијом разгледао сву ову ствар и учинио с њим уговор о далем раду. Комиспју која ће да исдеђује дела оних лица, што нису у служби советника, ja сам je у договору са Муса-еФендијом одредио указом мојим од 31 Тула, и од тада je почела радити. Али како луди које je више нута повивала нису хтели да joj престану, то je 3-га овог месеца у сатласију са портиним кожесаром и београдскпм мухафпзом Хозрев-пашом, у присуству дарско-рускога конзула у Србији г. Вашченка решено ; ако ова лида и после 5-га Августа остану у Београду , и не хтеду међу тим престати комисији или се иселити из отадбдне, то да наше правителство предузме полицаиску власт за дали поступай с впма и да се у ову ствар не меша турска власт која je у Београду. У след овога наше je правителство 5 овога Августа издало позив становнидиыа вароши Веотрада, да би они у оваким случајевима били на руци полицији која he позивати непокорне, али да при том не чине викакве иступе. Тот истог дана т.ј. 5. Августа отворила je седниду своју, и комисија што je одређена да ислеђује деда што се тичу оних Срба који су као советниди служили, Али они тог истог дана у место да предстану код компсије , оду у београдскп град! а остали који су по позиву требали да предстану пред другом комисијом, изјаснили су се, да неће да дођу по xohe да иду у Цариград, и које je Муса-еФендија изузимајућн иеколико чиноаника који су заједно с првима отишли у град по њиховој жели и послао тамо, ад руги су оттали у граду. Портин комесар Мусу-еФендија правдајући лоступак ових луди, и окривљујући наше прав телство једипо за онај позив жителима вароши Београд и због неких израза у вему, које он узпма као решеае, и које му као што он зборн пречи да дале продужи свој посао, изјаснио се да Ье поводм овог позива и неких израза у аему и сам бити тужиоц нашег правитезства. Да овај позив није пикакво решеае, види се из самога натписа и Форме,