Topola

431

повратити службу, ако се буду добро владали. Али да ме на то примера ма која то било бп противно уставу и ыоме достојанству и свему повереном ми народу. Што се типе оног што вп желите, да се на повратак тих лида иошље ловећа сума новада, на то бп се ja лако сконпо п шта више издао би je из своје сопствене касе, ако се они сами обрате менп за то. Но поноситост вихова и у такој нужди ) не дозвољава им да им се за то обрате, него још с презрењем одбацују и оно што сам им нудно без сваке вихове просбе, као што су то учинили они што су у Видину, и које сам вашој светлости од 11. Апрпла JV» 174 јавио. Али при свем том ja неЬу да сљедујем дпховом примеру, и ако ып се онп што су у Царпграду обрате с молбом за повећу суму за путни трошак и покоре се више напоменутој мојој заповестн —■ то ћу им одма и послати. Што се тиче старот Гарашанина, не би полно без довољних узрока, да се он као и Вучпћ и СимиЬ бави изван отаџбине душе време, и кад неби било каквих повоа, то бп се ja сагласпо на његов повратак пве, него ли ыа кога другог јер би тпме сачувао народној каси 500 талира, којп му се морају давати по моме обеЬаду за време деговог бавледа ван Србије, које би издаваде морао зауставити кад се врати у отадбину, а тако исто не би се морао бринути да му дадем службу, jep je само оставпс по својој води и пре споыенутих догађаја. Ja држим да je ово доста те да не мучим вашу светлост подробнијим описивадеы дегових поступака. Па како сам вас и пре молпо да се та три лица на дуже време задрже ван отачаства, да се неби днховпм доласком реметио мир и саокојство, то и сада најпокорније молим вашу светлост, да сва три лпца буду уздршанп од повратка у отаџбпну, док се ja потпуно не би уверно, да дихов повратак не би сметао унутрашдем миру и спокојству, о чему ћу у своје време извесшги вашу свеглосг и замоляти вас за днхов повратак. Ja се утврдо надам, да ће ваша светлост подтцуно уважити моје побуде, које се оснивају на горе наведени узрок, п Ълагонаклоно прямити овај мој нови сенет, у коме случају покорно вас молим, да би ми moj првн сенет, онај на турском и онај на српском језику повратили. Жзјављујући вам овом приликом моје особито високопоштоваве, надам се да Ье те ме и у потове уверавати о високој и благонаклоној милости дарској.

№ 5. Писмо великог везира Мехмед-Иџет паше од 27 Ребул-евеља 1258 године.

Moj верни књаже ! Императорско-краљевска интернунцијатура у Цариграду лреставила нам je о аустријским поданидима што наставају у Београду, да ce y пословању измену аустријског конзулата и српске власти чине неке сметње од посдедњих, које се не могу укдонити узајамним договором и да такве прилике могу не само сметати томе посдоваду, него могу још бити на штету аустријских поданика. И по томе je наша вода, да се по постојећем савезу између високе Порте и Аустријске монерхије, и по силн закључених уговора, никаким начином не чине никакве сметње пословаду аустриских поданика, који наставају у турским провиицијама, и да се у случају кад се не би могле изравдати и сагдасити у таким случајевима обе власти, онда да од сада обадве стране за свршавадо таких спорова обраћају беогтадском губернатору, иеговой преваскодитедству Ћамил-паши, који ће потанко да расмотри таква питава и да реши, а у противном сдувају ако буде потребно да пошље подробна извешЬа о