Topola

433

одреди мухасила који ће да попшпе стоку и друго имаље, ко je шта имао. Бедна раја све je показивала, јер je веровала султановом Ферману, и мислила да ће све бити онако. И кад су свршили попис имања , Турди означе у вему двоје ито прво; у кота je пмаље вредило сто, они су назначили двести; и друго у кога je имање вредило хиљаду н.ему су означили две хиљаде. Међу тии дође време да се купи десетина од производа , ими дадемо од кукруза, пшенице и пасуља, од сваке главе купуса платили смо по 4 паре, од права лука по 2 паре на бокор, а од вина на сваку оку по 7 пара. Ми смо давали десетпну, и то нам није било тешко. Али Турди почете тражити од нас по 8 гроша и 12 пара на сто. Ми питамо ; зар не стоји у Ферману по 3 гроша и 12 пара, а они нам одговарају, да приход државни не иде као до сад. У име достојанства нашета светлота дара ми смо и то примили на се. Али су они опет почели да траже ђумручину за вино по 4 паре на оку, а за ракију по 8 пара. Према оваким поступцима у име светлота султана, који за дело о томе ништа незна , ми опет изјавимо да ћемо пдатити, али да нећемо више обрађивати винограде и баште и ашове ћемо продати Турдима, јербо и ми вино и ракију не продажно скупље од 8 или 10 пара на оку. Паша нам обећа да ће нас ослободити од овога намета, и отпусти нас кући. Мало за тим а он опет стане тражити од нас ову дадију ина наш одговор, да нас je већ ослободио од ље , паша нас отпусти кући и заповеди нам да му оставимо неколицину старепшна наших, који he се с њим промислити о томе. Ми га послушано и оставимо 9 старепшна својих , које je после нашег одласка затворио у тамниду, а одмах сутра дан веже их, окује и пошље у СоФИЈу, где су у тамници одлежали два меседа. Најзад нас понуде да их откупимо, и ми то учинимо, и тако наши људи буду отпуштени с објавом да je то била воља султанова. Ми би и за то били захвални кад би само знали да je тако тосподар заповедно. Али ми знамо да je то воља наших угњетача, а не царска. Други зулум пашин у овоые je. Једном он дође у село Матејевди, и ми га дочекамо како смо боље могли. До по ноћи je пијо , а после подитяе вику и пође тражити дуре које he да му певају и играју. Залуд смо му казивали, да су деда наша на раду и да ноћивају у пољу. Он нам почве смрћу претити ако му не доведено дуре. Како му ниомо могли учинити по вољи то се разбегнемо куд који, и више му се нисмо смели јавити, А он видећи да нема девојака љутит остави вечеру и врати се у Ниш, a своје субаше напусти да силују наше жене. Ако je муж чувао и бранно своју жену, онда му je паша шиљао своје слуге који су га одвлачили у варош где су та с разапетим рукама на дрво водили по пијади, да то раја види па да не брани своје жене , сестре и кћери, а сваки Турчин може с н>има радити по својој вољи. Кад су наши Турди, а особито Албанди разабрали пашине намере, онда гомила око 100 душа лођу по селима и почну их палити, као што су то учинили у селу Страшини где су више од 28 кућа сагорели, а жену и деду у самим кошуљама оставили да у пољу живе. Кад се ми жалисмо паши, он нам одювори да Ье извидити ствар, а кад после а оно опет бива као и пре. По кадкад се варошкн Турди заваде међу собом и бајаги стану пудати jeдно на друго ; али они пудају на хришћане и убијају их као скотове. На нашу

ОРБНЈА И РУСИЈА.