Topola

немилост, вест ова поразпће све прпсталице ропства а обрадоваће све пријатеље слободе балканскнх народа, одсудиће судбину турске царевине.

Србпја је на скоку да за којп дан прогласн своју незавпсност н да полетп с нова у бој за слободу своју п браће своје ! —С —

ПОБЕДЕ РУСКОГА ОРУЖЈА У АЗИЈИ.

I. Битка на Јагни-Дагу. 21 септ. После првих недаћа рускога оружја видело се да руска војска не може са недовољном сидом да савлада исту толику силу Муктарову а још томе п тешкоће јерменскога земљишта, а тешкоће су те за. руску војску бпле далеко веће јер је она нападала а турска војска се бранпла пз окопа п градоца. До половине септембра прибирао је вел. кнез Михајнло потпоре војсци својој. Лицем на светитеља вел. кн. Тодора смоленскога, дана 19 септ. ваљало је Русима кренути силу од близо 60,000 те напасти Муктарнашу по његовим опкопима на брегу Ала ци. Руска bojска беше изврсна, сваки војник добро увецбан, телом здрав и крепак, добро храњен те весео и одан својим вођама. Руси су овога маха били тврдо наумиди ако узмогу да опколе целу турску_ војску и да је принуде на предају. Турски центрум ваљало је приковати за село Суботан на подножју Алаца брега тај је посао имао да изврши генерал Хајман дивизијом кавказких гренадира; генерал Лаза ре в имао је на руском левом крилу са 40-ом дивизијом да пази на муктарово десно крило, а генерал Ло р ис-М е лик ов, главни заповедник, напашће жестоко са дивизијом москвански гренадира Турке на левом боку и ићи ће за тим да им пресече путповратку. Генерал Шелковников одређен је да обиђе брег Алаџу са бригадом од 7 батаљона и две батерије топова, кад обифе да се са југоисточне стране прикраде вису те да груне с леђа на Муктарову главну силу. На крајњем десном крилу стојао је генерал Ком аров 11. са ардаханском бригадом 8 батаљона јаком и имао је помоћу 4 батаљона москванске дивизије, које је водио генерал мајор Гр абе, да се опре и посади града Карса а иначе да се докопа брежуљка М а л о г Ја г н и а. Тај брежуљак је широка маса одељена од осталих висова и уздиже се од прилике 500 стопа над висоравњом, врхови му образују три плоче терасе, од којих је средња најнижа а јужна највиша, неприступна н затвара пут од Кирикдарја идући Карсу. Обе ове тачке покривају се својим топовима. Руси су узели прво оба ова положаја на око пре него шхо би помислили на брег Алацу и јужнеогранкему Авлиар и Чјирјиктепе. Али је Ма л и Јаг н и био утврђен као пра в и гр а д коме не досађују пољски топови нити се узина лако на јуриш. На стенама оперваженој плочн бељаху се шатори за 3 —4000 људи. Јаки грудобрани и стрељачки ровови опервазили су сва три виса, још ко томе зјаше озго 20 тешких позиционих топова добро укопаних и покривених, те прећаху дољи својим грлима на више места. Ови топови бију на дохват топовима града

Карса и бришу брдо Велики Јагни са запад. на и јужна бока му. Али имађаше и ова ужасна, тврђа своју слабину а то је што беше голи крш, без капи воде, те би му се посада морала на брзо предати. 40-та дивизија лежала је око Карајала и заклањала је руски стан и у њему главни гвартир вел. кн. Михаила а била је } 7 једно и резерва. За потпору ове резерве стигла су данпре два батаљона од гарнизона александрополскога и поставили су се испред брежуљка Карајала. Коњица се разбила у мање чете и одржавала је свезу између појединих оделења војске, а као што у Муктара није бнло Черкеза јер суму одбегли са глада и зиме и невоље, то је 3000 козака било довољно за заклоне долине, јер и онако слабо ће доћи до окршаја са Курдима, јер су ови јунаци кад треба палити и отимати, а клоне се боја и мегдана. Ето тако је била расположена војска за нападај и заузела је ноћу од 19. на 20. септ. своје положаје. Вел. кн. Михаило пратио је са својим штабом кретања и бој са једнога гребена. Заповедник генерал Лорис Меликов одлетио је са својом пратњом ка средини руског деснога крида, стигао је ту зором и заузео је место на брежуљку Кабак-тепе од куда ће управљати битком. Са овога брежуљка видело се добро по целоме бојишту. Врховни заповедник није био још ни стигао а борба већ у пуном јеку. Између Карајала и Кизил-Тепе препуцаваху се топови само демонстрације ради. Педесет руских топова сипају гранате на мали Јагни али и он им одговора са своје северне плоче. У центруму је зора озарила озбиљан бој. Тамо је генерал Хајман ударио изненада на језгро муктарове војске те се носио с њоне. Пушка пуца и непрестаје, топови грме, гранате прште. У исто доба Руси удешавају шрапнелском ватром јуриш на брежуљак В е л. Ј а г ни, виде да на њему нема јаке посаде, а брдо то влада као неки природан град целим фронтом Алаца планине испред које се Муктар ево упустио у бој. Око 7 сахата с јутра полете 3 батаљона гранатира с јаком потпором уз Велики Јагни а у 8 сахата већ је руска војска била му на врху. Ово је био врло важан успех, јер је тиме на велики јад Муктар- паше пао кључ турских положаја у руке Русима. Када је генерал Лорис Меликов кренуо са Кабак-Тепе на Вел. Јагни те са својим штабом јахао долином измефу Малога и Великога Јагни умало што није погинуо. Осим танади што су их сипали турски стрелци, отпоче да пуца на меликовљев штаб и једна тешка батерија са јужне терасе Малога РЈагниа. Штаб је јахао збијен у гомилу а око њега лећаху гранате као киша. Две гранате падоше у гомилу официра, а офидири их поздравише громким: ура! Трећа прсну готово под трбухом меликовљевога али не учини квара-ни кљусету ни коме другоме. Само

ИЛУСТРОВАШ. РАТНА ЕРОШIКА. СВЕСКА IV.