Topola

повп, преко глава овпх бораца расутих пољаном, једнако су слалп плотуне метака у турске шанчеве. Око подне оба бригадпра (генералп Зеделер п Розенбах) ове јурипше војске буду тешко рањени п однешепп пз бојне лпнпје. Но њпна места заузму најстарпјп пуковнпцп п Русп учине п трећп јурпш на Турке. Један део гарде павловскога пука долетп до турскога шанца п почне се пужатп, ломпти п ускакакатп преко бедема. Но Турцп, уз сложан урлпк „ алах пл алах“, дочекају пх бајонетпма, кундацпма u картечном ватром, те пх срозају п свале с бедема доле. Но јунацп павловскога пука не хтедоше нп сад отступптп од шанца, већ се сабпше у турске ровове пред самим шанцом и отуда су се бплп с Турцпма жестоком ватром пз пушака. Међу тпм, неке руске батерпје, не знајућп да је лавловскп пук продрво у турске ровове, једнако су бпле гранатама у те ровове, те тако својој рођеној војсцп грдно сметале п наноспле јој тешке губптке. Тако су погпнулп крплнп ађутант пуковнпк Руноа и штабнп капетап Шпрман, као п многп простп војнпцп. Једва у -зло доба да се абер рускпм батерпјама, да не бпју у ровове пред шанцом. II ако је бпла већ јесен, дан је бпо јасан п сунце је јако прљпло. Људп су бплп борбом сплно пзморенп, с тога ген. Гурко, око трп часа по подне, да војсцп малп одмор. У ово доба впше војене старешпне овога оделења, што је оперпрало протпв Горњега Дубнпка, већ су бпле решпле, да после двадесет мпнута одморапонове јурпше са свпју страна. Знак за јуршп даће трп топовска плотуна. Тако је п бпло јављено свима јурпшнпм стубовпма, којпма је сад прпстпгао у помоћ још п пзмапловскп пук п један батаљон гвардпјскпх ппјонера. Но не прође нп неколпко тренутака, кад тек на један пут рпкнуше трп топовска плотуна. (После се показало, да је то погрешно опалпла једна батерпја). Војска се одма крене на нов јурпш п пљусак оловне кшпе на ново поче шпбатп њене колоне. Гарда је пшла на јурпш са развпјенпм заставама п свпрком. Баш у то доба на другом крају села указа се на једном турском шанцу бела застава, као знак да се Турцп предају. Но то нптп је впдела борбом распаљена руска гарда, нп Турци, којп су пред њом стајали, те се тако међу њпма једнако продужавао упоран и крвав бој. Међу тпм на другпм странама, од куда се бела застава могла лепо впдетп, бој мало по мало утпша. Но кад су Турцп на другом крају села чули, да се овамо негде за њпнпм леђима још водп борба, то п онп на ново отворе ватру, ма да су једнако држали истакнуту белу заставу. Ово просто неспоразумлење даде повод, те се по руској војсцп распростре глас, као да су Турцп злоупотребили белу заставу п хтели да учпне превару. Овај глас јако раздражи руске војнпке и онп су као помампи Јурпшалп, да се Турцпма крваво освете за превару. У то време п гарда поиово јуршпп на турске шапчеве. Свпрка је трештала, да се поље разлегало, развпјенпрускп барјацп вплп су се по бојнпм пољанама, а громовпто „ура“ јечало јс вазду-

Xoii. Kao плаховита бујпца сјурп се ова млада војска на турске шанчеве. За тренут, па су се већ предњп редовп пужали уз бсдеме, још тренут, и онп су већ скакалп у шанац. Турции овде пстакну белу заставу, али су п пуцњаву продужавалп. Неправплна брза пуцњава њпна местпмице се мешала са правплпим пушчанпм плотунпма. Ту је сад пропзашла нека забуна п неред, нека грдна мешавпна п комешање: неки турскп офпцпрп упадали су у гомпле п редове својпх војнпка и наваљивалп на њпх, да прекрате борбу п побацају пушке; другп офпцпрп опет скакалп су од гомила до гомиле војнпка. впкалп пм да пуцају, просппали нањпхгрозне псовке п клетве п билп пх сабљама п револверпма. Очевпдно, ово је бпла панпка п некп опојнп занос п заплет. Свп су, што по реч, пзгубплп главх. Међу тпм у редуту је кпппла очајна борба бајонетпма. Готово у исто време кад п гарда продрлп су у турске положаје п пуковп павловски, пзмапловскп п другп. Бој ладнпм оружјем бпо је просто ужасан. За неколпко тренута гомпле турских п рускпх лешева као снопље напунпле су све ровове и прекриле сво поље. Турске сламне колебе по целом логору буктале су у јасном пламену. Замало, па се победна застава руске гарде развп на бедему освојенога шанца. Еад Ахмед-Хпвзп-паша, командант Горњега Дубника, впде, да се бој још продужује, ма да је он веТ намерпо да се преда, јер је познао да му је узалудна сва одбрана, тада он сам лпчно дочепа белу заставу п пскочп с њом на бедем шанца, коме су се Русп баш у тај мах прпмпцалп. Тада руске трубе одма на све стране засвпраше прекпд паљбе п борба се зауставп на целој лпнпјп Турцп се предадоше на мплост п немплост Руса! Трофејп руске победе код Горњега Дубнпка бплп су: један паша, 53 офпцпра, 2235 нерањенпх Турака п 6 —Boo рањенпх, једна велпка бригадна застава п впше батаљонпх. 4 крупова топа, много пушака и мунпције. Кад заробљенога Ахмед-Хпвзп-пашу доведоше пред генерала Гурка, генерад му пружп руку п, преко тумача, рече му, да се радује, што може сад. прпјатељскп стпснутп руку протпвнпку, којп се онако храбро бранпо. Паша слеже раменпма п рече да је чпнпо само оно, што му част п дужност налаже. Впдело се да је бпо узбуђен п ооузет тешком тугом. За пашом претставе генераду Ахмед-Хпвзппашинога начелника штаба, којп се издавао за Аустрпјанца. Пук руске коњпце окружп заробљене Турк.е п одведе пх из Горњега Дубника, у коме се сад разместе Русп. Тако ово важно место паде Русима у руке. 0својење Горњега Дубнпка коштало је Русе преко 2000 мртвпх п рањеппх, а губптцп Турака још су тежп бпли. Чпм су утрђенп положајп код Горњега Дубнпка бплп освојеип, одма се један пук гарде са семенковским п преображењскпм пуком окрену правцем на Доњп Дубник, те се на половппп пута пз-

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА IV.